Na radionicu Nuclear technology – power your future, održanoj u Zagrebu od 6. do 14. marta 2010. godine, primljen sam samo ja iz Niša. Ali, već u Beogradu (pošto sam, je l’ te, išao preko Beograda) našao sam se sa ljudima iz Beograda, Novog Sada i Atine, pa je žurka počela i pre zvaničnog početka razmene. Cena povratne vozne karte Beograd-Zagreb-Beograd ispadne oko 2550din po osobi, za grupnu kartu (pet osoba). Voz je, po redu vožnje, trebalo da stigne u Zagreb u 4:53, što smo mi, u startu, zaokružili na oko ili posle 5. Voz je ušao u stanicu i stao tačno u 4:53. Ovo sam morao da izdvojim kao prvi od mnoštva lajt-motiva sa događaja. Dakle, kad krećete na razmenu, predrasude o vozovima ostavite u Srbiji, molim lepo.

 

Gledam ove direktive po kojima se piše izveštaj sa razmene i sledeća stavka je „država“. Još jedna dobra prilika da se osvrnemo na predrasude. Ako do sada to niste učinili, zamolio bih vas da predrasude na temu „Hrvati VS Srbi“ potpuno zaboravite. Delete! I Empty recycle bin, za svaki slučaj! Niko od nas (a bilo nas je, od prilike, osmoro iz Srbije, plus nekolicina iz BiH) za vreme boravka u Hrvatskoj nije imao ni najmanje neprijatnosti po tom pitanju. Bilo je puno prilika za interakciju između nas i Hrvata, što na fakultetu, što po prodavnicama, klubovima, kafićima, trafikama, tramvajima, svuda! I ne samo da nije bilo neprijatnosti, već mogu da kažem da su ljudi prilično ljubazni. A što se studentarije tiče – zezanje na nivou! Znači, opušteno Naravno, podrazumeva se da bi i vi trebalo da se ponašate kao ljudi, dakle, suzdržite se od pevanja nacionalističkih pesama i podizanja tri prsta u vis na Trgu Bana Jelačića, ili sličnih incidenata.

Što se Zagreba, a i Hrvatske, uopšte, tiče, cene su nešto veće nego u Srbiji, ali to nije veliki problem. Naravno, sve zavisi od toga šta želite da kupite, ali cene osnovnih stvari koje su potrebne prosečnom studentu na (EESTEC) razmeni (čitaj: alkohol) sasvim su prihvatljive. Sam grad nismo uspeli nešto posebno da razgledamo, jer je baš za vreme organizovanog obilaska duvao veoma jak vetar, pa smo se posmrzavali kao veverice. Nakon toga smo nekoliko dana bili „počašćeni“ snežnom vejavicom, koja je prestala baš uoči dvodnevnog izleta po Istri. Koliko smo mogli da vidimo za to kratko vreme, Zagreb je prilično lep grad i vredi ga posetiti.

Noćni život? Svake večeri smo išli u različite klubove i uvek je atmosfera bila prilično dobra, bez obzira na vrstu muzike (a bilo je svačega, od klasičnih klupskih house večeri, preko funky žurki, pa do rock svirki). Žurke su mahom bile otvorenog tipa, a na žurci dobrodošlice je bilo organizovano i gratis piće. Pored standardnog izbora pića (čitaj: pivo, vino i sokovi), u klubovima (koje smo mi posetili) postoji i veći izbor rakija i likera na bazi rakije, mahom domaće proizvodnje. Tu se izdvajaju medica, višnjica, orahovac i borovnica. Samo ime kaže od čega su. Likeri k’o likeri, slatki, pitki, idu kao voda. Jedne večeri smo, kolektivno, uspeli da ispraznimo zalihe medice u jednom klubu. Molim lepo. Još jedna rakija, odnosno liker, koji definitivno preporučujem, je biska, biljni liker od imele. Naravno, za one koji cirkaju samo pivo, tu su Ožujsko, Karlovačko, crno pivo Tomislav.

Kad smo već kod hrvatskih proizvoda, da pomenem i Krašove bajadere – ako se razmišljate šta da ponesete kući roditeljima, curi, društvu - bajadere su pravi izbor!

Da su se Zagrepčani poprilično iscimali oko ove razmene videlo se na svakom koraku. Bili smo smešteni u hostelu, u šestokrevetnim sobama. Istina, nikada pre toga nisam odsedao u hostelu, ali mi se ovaj hostel (Funk hostel) prilično svideo. Za vreme boravka u Zagrebu, hranili smo se uglavnom u hostelu (doručak), studentskoj menzi, i restoranu u sklopu fakulteta. Na kraju smo imali i svečanu večeru, kada su nam uručeni i sertifikati o učešću na predavanjima. Sve je to, sigurno, prilično koštalo. Ali, koliko god to koštalo, kada se nađete u krugu (da ne kažem – kolu) zajedno sa Bosancima i Hrvatima (i ponekim strancem koji nema pojma šta ga je snašlo i zajedno, na sav glas, zapevate pesme Tome Zdravkovića, Harisa Džinovića, Bijelog Dugmeta i hrvatskih klapa, shvatite da su neki trenuci jednostavno neprocenjivi!

U gotovo svakom trenutku je neko od organizatora bio sa nama. A imaju dosta aktivnih članova – mnogo njih je bilo svakodnevno u organizaciji.

Dobar deo razmene proveli smo i van Zagreba. Posetili smo muzej praistorijskog čoveka u Krapini, etno selo i Titovo rodno mesto – Kumrovec; zatim, u sklopu teme radionice (nuklearna energija), posetili smo i nuklearnu elektranu Krško (u Sloveniji) i, kao šlag na tortu, poslednja dva (aktivna) dana bila su namenjena Istri: Brijuni (poznata Titova ostrva), Fažana, Pula. Kad bih krenuo da se raspisujem ovde, o utiscima sa svih ovih mesta (naročito iz Istre) mogao bih da ispišem još dvostruko ovoliko teksta, zato je najbolje da se odmah zaustavim.

Da, propustio sam da kažem ponešto i o predavanjima.  Iako je (nuklearna) energetika daleko od mog stručnog usmerenja, bio sam u stanju da ispratim predavanja, jer su prvi dan rezervisali za predavanja o osnovama fuzije i fisije. Međutim, kako su dani prolazili, broj neprospavanih sati je eksponencijalno rastao, što je moralo nekako da se kompenzuje.

U svakom slučaju, devet dana, oko dvadesetoro participanata (Srbija, BiH, Italija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Francuska, Turska, Poljska), barem isto toliko organizatora i plus izvestan broj „ilegalaca“, mnoštvo različitih dnevnih aktivnosti, žurke (i neizostavno Internacionalno veče), različite lokacije (zavejani Zagreb i sunčano primorje) pravi su recept za fenomenalno (EESTEC) iskustvo koje se doživotno pamti!