SIP - Studenstki Informacion Portal , je web servis namenjen studentima Elektronskog fakulteta u Nišu. Iako je, između ostalog, zamišljen da ostavari i bolju komunikaciju između studenata i predavača, ta funkcija SIP-a nije došla do izražaja, pre svega zato što, za razliku od većine studenata, profesori i asistenti ne koriste SIP. Zašto je to tako i da li je moguće situaciju promeniti na bolje?

Drugi semestar u školskoj 2007/2008. godini na Elektronskom fakultetu u Nišu počeo je u ponedeljak, 3. marta. Većina studenata je došla na fakultet odmah prvog dana, ali, na njihovo veliko iznenađenje, mnogi profesori se na svoja predavanja nisu pojavili. Studenti su neko vreme čekali, imajući i u vidu da nigde nikakvo obaveštenje o otkazivanju časova nije postavljeno, i posle nekog vremena otišli svojim kućama. Postavlja se pitanje: da li su profesori mogli na neki način da svoje studente obaveste da ne troše svoje vreme dolazeći na časove kojih nece biti? Evo jednog radikalnijeg primera: profesor sa katedre za Automatiku je u julskom roku 2007. godine zakazao ispit za petak, 6. jul. Iz nepoznatog razloga, profesor je početkom nedelje u kojoj je ispit trebalo da se održi, odlučio da ispit pomeri za ponedeljak, 9. jul. Obaveštenje na vrata svoje laboratorije nije postavio, kao ni na svom sajtu, kao ni na oglasnoj tabli na spratu M1. A, ta tri dodatna dana, koliko je profesor odložio svoj ispit ne obaveštavajući nikoga, nekim studentima su mogla da znače još neki položeni ispit. I opet pitanje: da li je postojao način da dotični profesor obavesti svoje studente, ili bar deo njih, da je došlo do odlaganja?

Odgovor na ovo pitanje daje SIP. SIP je skraćenica za Studentski informacioni portal, projekat grupe studenata, Gordane Stojiljković, Marije Vasić i Dušana Stojkovića, a za predmet Web programiranje kod profesorke dr Milene Stanković na Elektronskom fakultetu u Nišu. Portal je namenjen i studentima i profesorima: studenti na njemu imaju uvid u svoje aktivnosti na fakultetu, poput položenih ispita, proseka, statistike itd. dok profesori i asistenti imaju mogućnost da pregledaju statistiku za predmete sa svojih katedri. Takođe, mogu i da šalju poruke studentima, pri čemu mogu da odaberu tačno odredenu grupu (na primer, sa određene godine, smera, ili predmeta).

Kako zvanično stoji u Zapisniku sa XVII sednice Nastavno-naučnog i Izbornog veća Elektronskog fakulteta u Nišu pod tačkom šest, predstavnici Studentskog parlamenta Elektronskog fakulteta prezentovali su način rada SIP-a i upoznali profesore i asistente sa njegovim mogućnostima. Studenti su čak ponudili i uputstvo za korišćenje u pdf formatu. Svim predavačima je otvoren i nalog sa šiframa. Po rečima predstavnika, nakon prezentacije, desetak predavača se ulogovalo da proba portal. Nažalost, apsolutno niko od nastavnika na fakultetu nije prihvatio SIP kao sredstvo za obaveštavanje studenata.

Zbog toga, Elef je odlučio da napravi anketu kojom bi pokušao da dođe do odgovora zašto se Studentski informacioni portal, sa više od 700 memorisanih i-mejlova studenta našeg fakulteta, ne koriste predavači našeg fakulteta. Anketa je sadržala tri pitanja:
 
1. Da li predavači koristite SIP za obaveštavanje svojih studenata
2. Ako je odgovor na prvo pitanje negativan, zašto
3. Da li su predavači upoznati sa mogucnostima SIP-a

Ukupno je poslato 196 mejlova, u koje spadaju nalozi svih profesora, docenata i asistenata.

Rezultati ankete su bili bez ikakve sumnje poražavajući. Ono što se i ranije nezvanično znalo, sada je i ozvaničeno: niko od predavača ne koristi SIP za obaveštavanje svojih studenata. Razlozi za nekorišcenje su raznovrsni, ali može se uočiti nekoliko dominantnih odgovora:
1. Predavači koriste sopstvenu (Moodle ili neku drugu) platformu za obaveštavanje,
2. Predavači su imali problema sa korišćenjem sistema/zaboravili su šfiru,
3. Predavači obaveštavaju svoje studente lično/preko Google grupa.



Od navedenih razloga, najčešći je bio prvi odgovor. Na prvi pogled, nameće se zaključak da je za predavače iz ove grupe korišćenje SIP-a nepotrebno, pošto imaju svoje sajtove za obaveštavanje. Ali, navedeni sajtovi ne mogu pomoći u specifičnim situacijama sa početka ovog teksta: šta ako je predavanje otkazano i potrebno je momentalno obavestiti studente? Većina studenata ne posećuje svakodnevno sajtove predmeta koje slušaju, a RSS ili bilo kakav sistem na navedenim sajtovim za obaveštavanje studenata mejlom ne postoji, ili ako postoji, ne koristi se. U ovakvim situacijama, SIP je jedino rešenje za pristup studentima. Nažalost, profesori i asistenti se ipak odlučuju da se jednostavno ne pojave na svom predavanju, što ostavlja studente sa pitanjem zašto su uopšte ustajali toliko rano tog jutra i gubili svoje vreme. Drugi način je da se predavač pojavi na svom predavanju, ali samo da bi obavestio studente da su „džaba dolazili“ i da predavanja neće biti.

Odziv:
Ukupno je poslato 196 mejlova, a odgovoreno je na njih 32, što je 16%. Najviše je odgovorilo predavača sa Katedre za računarstvo (32%, odnosno 11 predavača), a najmanje sa Katedre za Elektroniku (5%, odnosno 2 predavača). Ovo takođe pokazuje odnos nastavnika prema studentima i studentskim udruženjima.
    
Jedan od interesantnih odgovora na anketu: "Negativan odgovor na prvo pitanje impliciran je negativnim odgovorom na treće pitanje, čime drugo pitanje postaje suvišno."Posmatrajući silne Moodle-ove i ostale sajtove katedri, postavlja se pitanje zašto je sve tako razbacano i haotično (ne)organizovano? Zašto svaka katedra mora da ima sopstveni moodle portal? Zašto jednostavno ne postoji jedan univerzalni portal koji bi obuhvatao sve katedre i sve predmete, a koji bi još bio integrisan sa Studentskim informacionim portalom? I zašto u 2008. godini, Elektronski fakultet u Nišu, stožer razvoja u domenu modernih tehnologija, ima sajt koji se sastoji od niza najprostijih statičkih stranica? Paradoksalno je da imamo ljude na fakultetu (i predavače i studente) koji su radili na lokalizaciji Mozille i Thunderbirda-a , razvoju softvera za Hidrometeorološki zavod , analizi stanja E-uprave u Srbiji kao i mnogim drugim ozbiljnim projektima, a nemamo ljude za razvoj portala za naš fakultet. Da li je to toliko teško i neizvodljivo?

Teško se može očekivati da naš fakultet dobije skorije vreme novi sajt. Zato je možda najpametnije usredsrediti se na postojeće resurse i neiskorišćene potencijale. Mnogi predavači su u anketi izrazili spremnost da počnu da koriste SIP. Neki su čak objašnjavali kako i njih neko mora da „pogura“ kako bi počeli da primenjuju nove servise. Ako bi nastavno osoblje i Studentski parlament uložili još malo truda (prvi da nauče da koriste SIP, a drugi da još jednom održe prezentaciju o korišćenju), na dobitku bi bili svi: studenti bi uvek bili blagovremeno obavešteni, a predavači bi upravo zbog toga bili više cenjeni među studentima.
 
SIP je šansa za sve nas koja čeka da bude iskorišćena. Ono što je potrebno je malo više entuzijazma i motivacije svih nas, kako studenata, tako i predavača. Ne dozvolimo da jedna briljantna ideja i još bolja implementacija te ideje propadnu zbog naše lične nezainteresovanosti i apatije.