Kakva su zapravo naša stvarna interesovanja i kakve poslovne izazove u budućnosti očekujemo? Kako dobiti VIP stipendiju? Da li već razmišljate o eventualnom poslu kojim bi ste se bavili nakon završetka fakulteta? Da li razmišljate o poslu koji bi želeli da radite ili o mogućnostima koje nam nudi realan svet? Da li nam je dosadašnje iskustvo pokazalo da veliki trud i rad nikada ne prolaze bez nagrade?

Nedavno sam imala prilike da porazgovaram o ovome i sa jednim od naših kolega, koji je diplomirao na smeru telekomunikacije Elektronskog fakulteta u Nišu i nakon toga se posvetio radu u svojoj struci. On se pre nekoliko meseci zaposlio u VIP Mobile-u, najnovijem mobilnom operateru koji velikim delom koristi tehničku podršku i opremu Telekoma Srbija. Interesovalo me je njegovo mišljenje vezano za problematiku sa kojom se sve češće srećemo... šta dalje? Da li je rad u jednoj od ovih kompanija baš ono što želimo? I, koliko znanja stečenog na fakultetu možemo upotrebiti u ovom poslu? Ali odgovore koje sam dobila podstakli su mnoga nova pitanja!

 

Guverner Jelašić: „Ako do 20-te nisi dovoljno lep, do 30-te dovoljno pametan, do 40-te dovoljno bogat, ništa nećeš postići u životu“ Dijana Aleksić: „Cilj Career Days-a je da spojimo kompanije i mlade perspektivne ljude“

Trenutno najveći sajam koji zapošljava visokoobrazovani profil ljudi Career Days održan je, posle Beograda i Novog Sada, i u Nišu 17. i 18. aprila u holu Elektronskog fakulteta, po četvrti put.

Guverner Narodne banke Srbije, gospodin Radovan Jelašić držao je prezentaciju: „Bila neka izreka koja potiče od Jevreja koji su rekli: Ako do 20-te nisi dovoljno lep, do 30-te dovoljno pametan, do 40-te dovoljno bogat, ništa nećeš postići u životu. Znači, svako doba u ljudskom životu ima određeni cilj. Između 20 i 30 ne treba da se bavite tim koliko ćete da zaradite, nego treba da se bavite isključivo tim koliko ćete da naučite. I u Nemačkoj se zna ko je čiji sin, ali to ne znači da drugih 99 posto Nemaca sedi u kafiću, pijucka i kaže: Aaaaa, ja nemam nikoga, mene niko ne podržava. Meni niko neće da da platu od nekoliko hiljada evra. Ceo svet se urotio protiv mene. Nadam se da ćemo biti zemlja koja će obezbediti svakome šansu.“  

Zašto se plašimo javnih nastupa? Da li je to urođen strah ili smo ga tokom vremena razvili? Prirodno je da odredjena količina straha prati ličnost bilo kog čoveka, jer oslonivši se na izvesnu količinu treme, ona će doprineti da govor bude još bolji. Budući da u životu nećete dobiti ono što zaslužujete, već samo ono za šta se sami izborite, da biste se mogli predstaviti u dobrom svetlu, morate nešto uraditi ili reći. Prezentujte tako da aplauz bude jedini mogući završetak!

Svaka aktivnost u našem životu je svojevrsna komunikacija, ali je govor taj po kome se čovek razlikuje od ostalih živih bića, i jedino on poseduje dar verbalne komunikacije.



Kada neko nije u stanju jasno reći svoje mišljenje, bilo zbog nervoze ili stidljivosti, njegova ličnost biće neshvaćena. Može se slobodno reći da je javni govor veština koju svaka osoba može steći i svojevoljno razvijati. Svako od nas kad tad mora održati neki javni nastup - izložiti svoje znanje, predloge, ideje, ili treba održati prigodni govor pred nekim drugim (članovima porodice ili prijateljima, kolegama na poslu, poslovnim partnerima ili kolegama na fakultetu). A danas praktično ne možemo zamisliti posao u kojem se nećemo sresti sa nekim od oblika prezentacije, nezvisno radi li se o komunikaciji jedan na jedan, prezentaciji manjem timu saradnika ili većem skupu ljudi.
 

Od 1989. godine, kada je, kao diplomirani inženjer Elektronike na Elektronskom fakultetu u Nišu počeo da radi kao asistent na Katedri za telekomunikacije, profesor Bane Vasić nije ni sanjao da će jednog dana rame uz rame raditi sa ljudima čija je imena sretao u stručnim časopisima koje je kao student prelistavao u fakultetskoj biblioteci.

Pošto je doktorirao na našem fakultetu,  krenuo je  u ’’beli svet’’. Nakon rada u Tehnološkom institutu u Ročesteru, Istraživačkim laboratorijama Eastman Kodak-a i Bell-ovim Laboratorjama, danas je redovni profesor na Univerzitu u Arizoni (SAD) gde drži predavanja iz oblasti teorije telekomunikacija i bavi se istraživanjima u oblasti teorije informacija i kodova za ispravljanje grešaka. Autor je 10 (deset) patenata od kojih je većina primenjena u praktičnim sistemima... Ipak se rado seća basketa koji je vikendom igrao sa momcima iz kraja, filozofiranja sa najboljim drugovima u kafanici sa kariranim čaršafima i otkriva da je jedan od razloga zbog kojih je sada u Americi i želja da se vozi kroz preriju crvenim Mustang kabrioletom uz zvuke Led Zeppelin-a na radiju.

 

“Student ste, stojite loše sa finansijama, imate mnogo dažbina, i ne znate kako da izadjete na kraj sa svim tim troskovima. Nemate dovoljno vremena da vodite paralelno poslovni i studentski život, a treba vam novac, želite da radite... Ili možda pak imate višak slobodnog vremena tokom studiranja i želite pametno da ga iskoristite. Studentske zadruge su tu da Vam izadju u susret da pametno iskoristite vreme, i zaradite novac... One će Vam naći posao i uskladiti ga Vama, a Vaše je da samo imate dobru volju i prihvatite pomoć...“

U današnje vreme studentski život ume biti veoma težak… a pogotovo u finansijskom smislu. Knjige su skupe, prijave ispita, overe semestra, plaćanje potpisa ukoliko nismo bili redovni na predavanjima (za one koji rade po Bolonji) kafice u klubu u pauzama, zurke, evo sada idu elektrijada, gradjevinijada, ekonomijada…, mozda zelimo da ucestvujemo u nekoj razmeni studenata, sve to kosta… pogotovo ako ste student koji nije iz ovoga grada nego samo stanuje privremeno dok traju studije sve su to dodatni troškovi. Hteli smo da pronadjemo resenje da bi koliko toliko olakšali sebi, I pale su nam na pamet studentske zadruge koje su prvenstveno tu za studente pa onda za ostala nezaposlena lica… sve što vam je potrebno jeste samo dobra volja I malo vremena za rad.