Da li znate da zlato može biti crvene boje? Srebro može biti žuto, a recimo bakar može biti plavi. Postoje i peškiri sa samo jednom stranom i klozetska šolja bez zapremine. Jeste li čuli za vatru koja ne peče ili možda vodu koja ne teče? Šta mislite da li je moguće pomoću hleba, margarina i mikrotalasne pećnice izračunati brzinu svetlosti? Zamsilite tek metal koji gori kao papir, ili da se u ove decembarske dane bukvalno grejete na novac koji gori a ne izgori.

Ako ste pomislili da su ovo produkti veštih alhemičara ili možda neka naučna fantastika, specijalni filmski efekti ili nešto slično, grdno ste pogrešili. Sve je to čista nauka.
U prethodna tri dana Beograd je bio prestonica nauke. Na dve lokacije u samom centru grada je održan sada već tradicionalan, treći po redu, Festival nauke . Iako je festival za cilj imao popularizaciju nauke među najmlađim naraštajima uz to da naučnike predstavi kao zanimljive, a apstraktne teorije svakome razumljive, garantovao je zabavu svima koji su bar malo radoznali i maštoviti. Teško je sa malo reči opisati sve što se moglo videti na festivalu, pa se unapred izvinjavam ako se ovaj tekst malo oduži.
Uz izvanrednu postavku i radionice, organizovana su brojna zanimljiva i inspirativna predavanja domaćih stručnjaka i gostiju iz inostranstva, kao i projekcije zabavnih kratkih filmova o naučnicima, pojavama i zanimljivostima iz sveta nauke. Nažalost, autor ovih redova nije bio u mogućnosti da isprati sva predavanja i projekcije, pa je tome posvetio samo prvi dan festivala. Moram priznati da odavno nisam prisustvovao interesantnijim predavanjima. Zamislite da odete na predavanja oko 11h i narednih 7 sati ne primetite kako vreme leti, ne setite se da nešto pojedete ili popijete. E, ja sam baš tako proživeo taj dan i uopšte se ne kajem. Počelo je predstavljanjem španskih muzeja nauke. Španija je poslednjih godina puno uložila u muzeje nauke. Na primer, u Valensiji je otvoren interaktivni muzej za koji je ulaz potpuno besplatan, a dodirivanje eksponata je čak i preporučeno. Muzej pokriva skoro sve, od akvarijuma, preko biosvere, do moderne kulture gde su obuhvaćeni i „Marvelovi“ junaci. Mogu se pohvaliti sa oko 1,2 miliona posetilaca u toku letnje sezone. A studentima može posebno biti interesantna mogućnost prakse u nekoj naučnoj disciplini koju pokriva muzej.
Zatim je usledilo predavanje o genetici. Gde je Sonja Pavlović sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo na prilično zanimljiv način, uz izvanrednu interakciju sa publikom, predstavila osnove genetike. Mogu se pohvaliti da sam konačno uspeo da razumem osnovne principe nasleđivanja, šta su to hromozomi, a šta su geni. Tu se moglo čuti i da je naučno dokazano da majke značajno utiču na naše gene. Na primer, geni „pamte“ čime se mama hranila dok nas je čekala i to se kasnije odražava na nas. Takođe, gen ćelavosti se prenosi preko mame na sinove, pa se tako može primetiti da sinovi bez kose imaju ćelave ujake. Ali mame nam daju i dodatni DNK u vidu organele mitohondrije, preko koje se može pratiti poreklo, pa se tako dolazi do svima nam zajedničke bake koja je pre mnogo miliona godina živela u Africi.
Svedoci smo i toga da se u poslednje vreme mnogo priča o sudnjem danu i zato se Goran Pavičić potrudio da nam predstavi neke od mogućih scenarija. Tako, za nekih 3 milijarde godina možemo očekivati sudar naše galaksije sa Andromedinom galaksijom usled čega će doći do masovne produkcije novih zvezda, koje će tražiti svoje mesto u galaksiji i time verovatno ugroziti položaj postojećih. Pretpostavimo da će tako i naše Sunce napraviti malo mesta nekoj novoj zvezdi, pomeriti se malo u stranu i eto nama kraja.  Ali dok  čekamo taj sudar galaksija, uvek nam iznenada može navratiti neki meteor prečnika nekoliko desetina kilometara. Iako je veliki broj asteroida i kometa poznat, uvek se može pojaviti neki novi iz nepoznatog pravca i da nam, krajnje ne džentlmenski, ne ostavi vreme za reagovanje pa da i Brus Vilis sedi skrštenih ruku. A možda nam poslednji čas kuca upravo sada. U sazvežđu Krma postoji zvezda (ili možda dve zvezde) Etakrma, koja nije supernova nego prava hipernova. Vrlo je nestabilna i u poslednja dva veka je bila najsjajnija zvezda na nebu, ali i potpuno nevidljiva golim okom. Pretpostavlja se da će u trenutku gašenja u jednoj sekundi osloboditi energiju koju Sunce zrači milionima godina. Naravno, to sve važi pod uslovom da je zvezda još uvek živa i da taj talas već ne putuje ka nama. I ja sam tu došao do zaključka da od panike nema vajde, nego se treba prepustiti životu, a sudnji dan se svakako ne može propusti.
Svakako treba pohvaliti projekat „Ruka u testu “ koji vodi Stevan Jokić sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča “ koji radi na novim školskim planovima i programima za fiziku, matematiku i hemiju. Zalaže se za saradanju među predavačima tih predmeta i povezivanje gradiva koje se i onako velikim delom preklapa. Smatra da kod dece treba podsticati kreativnost i kritičko razmišljanje, da se nauče da postavljaju pitanja i traže odgovore o svetu oko sebe. Takođe, treba uvesti daleko više praktične nastave, kroz razne eksperimente i oglede. Tako bi se sigurno promenila današnja situacija gde nije retka pojava da dobijamo diplomirane pravnike koji ne umeju da sastave najobičniji ugovor, ekonomiste koji ne umeju da vode knjige ili inženjere koji su puni teoretskog znanja a nikada nisu zavili sijalicu.
Interesantno je bilo i predavanje profesora iz SAD koji je objasnio da forenzika nimalo nije onakva kakvu smo navikli da gledamo na malim ekranima. Ali i mi smo njega zadivili svojim znanjem koje je on nagrađivao forenzičarskim majicama. Nažalost, ja nisam uspeo da dođem do izražaja i zaradim majcu za sebe.
A predavanje Mirka Đorđevića, apsolventa molekularne biologije, na temu „Prljavi ples evolucije“ se jednostavno mora ispratiti uživo. Njegovo izlaganje o seksualnoj evoluciji je nemoguće prepričati. Kako to rade insekti, a kako pande. Da li je po tom pitanju slobodniji čovek ili Bonobo majmuni i kako to sve izgleda iz ugla psa.
Filmovima iz tehničkih razloga nisam stigao da posvetim dovoljno pažnje, pa zato preporučujem sajt festivala , na kome su svi predstavljeni.
E, drugi dan je bio rezervisan za drugu zgradu i obilazak kompletne postavke. Da odmah razjasnimo da su to uglavnom eksperimenti uživo i da se vrlo teško mogu opisati rečima. To se jednostavno mora doživeti, pa ću samo u kratkim crtama prokomentarisati najinteresantnije štandove.
Još na ulici se dala primetiti velika gužva radoznale dečice i to je jako pohvalno, jer je festival upravo radi njih i organizovan. Tako da Vam moram priznati da me je bilo malo i sramota da se guram sa tim klincima i pravim pametan, pa zato i ne mogu preneti lična iskustva jer sam uglavnom stajao sa strane puštajući ih da uživaju. Verujte da nimalo nije lako prići u prvi plan i porazgovarati sa nekim od izlagača kada se osećate kao Guliver.
I dalje mi je ostao nejasan princip matematičkog kupatila, gde je za upotrebu lavaboa ili vodokotlića potrebno savladati geometriju koju svakako poznaju sve bakterije koje žive u tim predelima, mašina koja pere Pitagorinu teoremu je svakako priča za sebe. I dok sam kupatilo ostavljao nekim veštijim matematičarima, polako sam zakoračio u zemlju fizike, gde sam potpuno razumeo kako je biti Alisa. Kuglice levitiraju, diže se kosa na glavi, a sijalica se pali samim uzimanjem u ruku. I dok se u tamnom vilajetu prepliću laserski zraci, na stolu se stvaraju topli led koji se ne topi i tečnost koja se puši i vri a ostaje hladna. A ako ste mišljenja da zlato mora biti žute boje, verujte mi da silno grešite.
Društvo astronoma Srbije se posebno potrudilo da nam nemogućnost putovanja u svemir nadoknadi Tunelom Velikog praska, koji počinje nastankom svemira i vodi nas do savremenog doba i Vojadžera.  Po izlasku iz tunela, svako je mogao proživeti svoj dečački san u ulozi Nila Armstronga i hodati po simuliranoj površini našeg prirodnog satelita.
Ako već niste bili na festivalu, onda mi morate verovati na reč da vino nikao ne treba čuvati u metalnim sudovima, ako želite da mu sačuvate lepu crvenu boju i ukus. Takođe, ako ste sumnjičavi po pitanju kvaliteta crvenog soka uvek sami možete proveriti da li je prirodan ili samo veštački obojen. U sok samo sipajte malo vinobrana i ako ne promeni boju, znajte da je sigurno veštački bojen.
Ljubitelji životinja imali su prilku da vide drevne ribe koje još uvek plivaju Dunavom, preparirane primerke morune i veslonosa. Takođe, posetioci su bili u prilici da posmatraju i ludu zabavu miševa, ribica i mušica u eksperimentima za proučavanje sistema učenja i uticaju okruženja na ponašanje živih bića. Naravno da su bili prisutni i inzvanredni primerci insekata i zmija. A za one koji životinje najviše vole žive i slobodne, ORCA je pripremila eksperimente sa životinjama bez životinja. Naime, reč je o specijalnom softveru koji simulira seciranje žaba i sličnih laboratorijskih životinja. Takođe, simulatorom mikroskopa je moguće posmatrati sve i svašta, baš kao i sa pravim, samo što leptiri neće ostajati bez krila koja biste voleli da pogledate izbliza.
Oni koji su prošli tretman na štandovima laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta iz Lugana, sigurno više neće tako lako verovati sopstvenim čulima. Verujte mi da nos može prevariti čulo ukusa, a zbog očiju možete pasti s nogu. Znajte da po nekad i pola može biti teže od celog. A ko je probao pravi fakirski krevet, više se ne žali na svoj škripavi mandrac.
Najuporniji posetioci su mogli da analiziraju sosptvenu DNK i ponesu je kući. Kažem najuporniji, jer gužva je bila neverovatna a za jedan „tretman“ je bilo potrebno oko pola sata. Ja jednostavno nisam mogao da rezervišem svoj termin i jako mi je žao zbog toga. Sledeće godine ću pokušati da zakažem telefonom unapred. Ali zato mislim da sam uspešno rešio neki DNK kod koji su mi dali i time stekao pravo na učešće u nagradnoj igri gde je nagrada dan u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Možda tamo uspem da dođem do analize sopstvene DNK, a Vi možete dobiti još jednu interesantnu reportažu.
Kako je za svaku pustolovinu neophodna dobra priprema, naučnik mora da se prvo upozna s najnovijim svetskim dostignućima iz svoje oblasti rada. Saznao sam da za pripremu svojih avantura naučnici u Srbiji imaju na raspolaganju pravu pećinu sa blagom, vrednu milione evra, koja se zove Kobson, a koja krije najveće i najpoznatije podatke sa naučnim podacima. Možda Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ i Vas podstakne da jednom krenete na neizvesni put naučnog istraživanja.
Iako ovaj tekst možda izgleda malo glomazno, verujte mi da je to samo najinteresantniji deo festivala i zato ne dozvolite da i naredne godine ostanete samo na mojim utiscima, nego put pod noge. Ja ću sigurno ići ponovo, a za neku godinu možda i kao izlagač na nekom štandu pa se možda i sretnemo.
Za kraj mi ostaje da izrazim veliku zahvalnost Studentskom parlamentu Elektronskog fakulteta na ukazanom razumevanju i finansiranju putovanja na ovogodišnji Festival nauke. Takođe, veliko hvala Jovani i Žaretu na ukazanom gostoprimstvu i društvu u toku obilaska Festivala.