Stiče se utisak da moderno društvo više nije željno znanja, školstvo se shvata kao nužna obaveza i skoro da se izjednačava sa robijom. Ali ako se zagrebe malo ispod površine, lako se pronalaze mladi koji se ne predaju i ponosno stoje na braniku pravih vrednosti. Da se nauka polako vraća u modu, pokazuje i inicijativa učenika Ginmazije "Svetozar Marković". Oni su nedavno u cilju popularizacije nauke organizovali Festival "Nauk nije bauk" , a mi smo imali priliku da razgovaramo sa jednom od organizatorki Festivala, Marijom Stanojević.


Odakle ideja za ovakvom organizacijom?
Ideja za organizaciju Festivala je došla kao odgovor na premalo praktičnog rada u školama. Profesorke hemije, Dušica Miljković i Maja Đorđević su to pokušavale nekako da nadomeste interesantnim časovima, a ja sam bila neko ko je u Petnici i na Festivalu nauke u Beogradu spoznao sve čari eksperimenata. Moj predlog za pravljenje jednog ovakvog Festivala u Nišu je bio veoma podržan od strane ovih profesorki i direktorke, tako da smo prošle godine u okviru Dana škole, kao proslavu za 55 godina postojanja Gimnazije "Svetozar Marković" napravili ovaj Festival. Inače, festival je u potpunosti opravdao naša očekivanja i pomogao mladima na jugu Srbije da se upoznaju sa eksperimentima što je i bio cilj. Grupa učenika naše škole bila je pozivana na gostovanje u Gimnaziju u Leskovacu, kao i srednje i osnovne škole u Nišu.

Današnje društvo slabo ceni rad u školi i nauku, kako tebe, kao organizatora podržavaju vršnjaci/drugovi?
Smatram da u našoj školi, a i uopšte u društvu u kome se krećem, vlada jedan pozitivan stav prema nauci i generalno prema svemu novom i korisnom što se radi. Nadam se da je ovaj Festival korak napred prema Srbiji u kojoj se nauka ceni. Na kraju krajeva, i broj učesnika iz naše Gimnazije (oko 200 koji učestvuju, a oko 400 prijavljenih za učešće) to i potvrđuje. Problem je samo u tome kako se to kasnije kanališe i ja se nadam da će baš Festival nauke uticati na to da se što više mladih pri biranju svog životnog poziva okrene prirodnim naukama.

Koliko je muke potrebno da se neki takav skup organizuje? Da li te je ova organizacija zbližila sa vršnjacima ili ti je oduzela i ono malo vremena za druženje?
Potrebno je puno vremena, zalaganja i novca da bi se ovakva manifestacija napravila. Naš tročlani tim je imao i prošle i ove godine pune ruke posla, ali s obzirom na to da se sledeće godine planira još veći Festival u Nišu verovatno ćemo proširiti tim. Nažalost, pošto završavam četvrtu godinu više neću formalno biti u timu, ali ću uvek biti tu da pripomognem, a potrudiću se da prenesem dobar deo iskustva i saveta. Ovaj festival me je pre svega puno zbližio sa profesorkama koje su organizovale ovu manifestaciju zajedno sa mnom, jer smo nas tri funkcionisale kao tim i tamo gde je jedna počela druga je bez problema mogla da nastavi. Međutim, tokom organizacije sam upoznala puno novih drugova i ostvarila kontakte koje verovatno ovako nikada ne bih. Nažalost, moram da kažem da je organizovanje oduzelo puno vremena koje je bilo namenjeno druženju, ali nadam se da ću se kad se sve ovo završi posvetiti malo i svom starom društvu.

Da li imaš neke benefite u školi pošto si sada osoba zauzeta organizacijom, hoćeš li imati malo protekcije kod profesora? Da li ti profesori izlaze u susret oko predavanja tj. ispitivanja?
Ne smatram da treba da imam benefita u školi. Zbog organizacije sam imala slobodno nekoliko dana jer jednostavno nije moglo sve da se stigne, ali ne smatram da jedan vid nauke treba da ide na uštrb drugog, tako da ću se od sledeće nedelje baciti na odgovaranja i učenje.

Koliko ogleda je pripremljeno?
Na festivalu je prikazano 11 postavki, s tim da su neke od njih podeljene po delovima. Na postavkama je oko 150 interesantnih eksperimenata iz fizike, hemije, matematike, zdrave ishrane, fizičke hemije i biologije. Međutim, pored toga, ekološka sekcija naše Gimnazije radi na promovisanju zdravije životne sredine, a pre svega na odvajanju otpada, dok će geografska sekcija prikazati maketu Niša i niške kotline i naučiti nas nešto novo o našem gradu. Pored postavki iz Gimnazije "Svetozar Marković" na Festivalu učestvuju postavke sa Odseka za hemiju, bilologiju i fiziku sa Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu, kao i postavka iz Kanade, koju nam donosi gospođa Jasminka Kačanik-Hoover.

Gde ste pripremali oglede i vežbali izvođenja?
Naša ekipa, konstantno radi već godinu i po dana na popularizaciji nauke i stalno pronalazimo nove interesantne oglede. Neke oglede menjamo, neki ostaju isti, ali se trudimo da uklopimo stvari tako da prikažemo i zanmljivu i naučnu stranu. Ogledi se uglavnom vežbaju u kabinetima naše škole koji su prilično dobro opremljeni. Osmišljavanje postavki za hemiju, ekologiju i zdravu ishranu su za ovaj festival radile profesorke Dušica Miljković i Maja Đorđević sa učenicima, dok sam ja osmišljavala većinu postavki za fiziku i matematiku (slično je bilo i za prethodni fesitval). Naravno, velika je pomoć i drugih profesora i učenika koji su dali neke interesantne ideje, kao i savete za realizaciju. Pored toga, moram da pomenem postavke geografije i biologije koje su smišljali aktivi profesora ovih predmeta zajedno sa učenicima koji su bili za štandovima.

Da li su samo profesori i učenici vaše škole bili uključeni u oglede ili i neko sa strane (i ko)?
Dakle, kao što sam već pomenula učesnici na postavkama su i Prirodno matematički fakultet i gospođa Kačanik-Hoover koja nam dolazi iz Kanade. Pored toga moram da istaknem i brojne predavače, među kojima su nam gošća iz Amerike i gost iz Makedonije, kao i brojni predavači sa Univerziteta u Beogradu i Nišu i gošća iz Pančeva. Naravno, učenici naše škole želeli su da se uključe i u ovu aktivnost, a celokupni program predavanja sadržao je predavanja iz lingvistike, računarstva, astronomije, fizike, istorije, kulturologije, matemaitke, sociologije i ekologije.

Da li ćeš nastaviti da se baviš hemijom/fizikom ili bilo kojom stranom nauke?
Naravno da ću nastaviti da se bavim naukom. U slučaju da ipak moje glavno zanimanje ne bude direktno naučno istraživanje sigurna sam da ću nastaviti da se bavim popularizacijom nauke jer smatram da je to veoma bitno kako za razvoj nauke, tako i za razvoj čovečanstva. Jer kao što je govorila Marija Kiri, mnogi ljudi su rođeni kao naučnici, ali samo neki to otkriju i istraju u svojoj nameri. Smatram da je bitno da što veći broj ljudi to otkrije.

Ti si IV godina, šta ćeš upisati?
To je dosta teško pitanje, s obzirom na to da se bavim različitim oblastima nauke, ali sam sigurna da će biti vezano za fiziku i matematiku.

Hvala na izdvojenom vremenu i što si nam približila kako izgleda organizacija jedne ovakve manifestacije. Nadamo se da će ideja naići na veću podršku šire društvene zajednice i da će budući Festivali biti još uspešniji, gradeći tako jednu lepu tradiciju.