Aleksandra Smiljanić, Ministarka telekomunikacija i informatičkog društva, nakon diplomiranja na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na smeru elektronika i telekomunikacije, otišla je na magistarske i doktorske studije na Univerzitet Prinston (SAD). Pošto je završila doktorske studije, radila je 5 godina u istraživačkim laboratorijama AT&T-a. Zatim se vratila u Beograd i zaposlila kao profesor na ETF-u gde predaje Mreže, Programiranje komunikacionog hardvera, Arhitekturu svičeva i rutera i Komutacione sisteme. Pošto je predložena i izabrana za ministarsko mesto, danas radi oba posla.

Koliko je Vama znanje stečeno u Srbiji značilo za dalji razvoj?
  Prinston je teoretski orijentisan i specifičan univerzitet sa puno matematike i fizike, i jedan je od najboljih univerziteta u tim oblastima u Americi. Sa znanjem koje sam ja stekla na ETF-u u Beogradu tokom studija nisam imala problema vezanih za ove predmete. Jedini problem u prvo vreme u Americi  bilo je moje slabo znanje engleskog jezika. Ono što sam primetila da nedostaje na našim studijama su praktični predmeti u okviru kojih se uči razvoj softvera i hardvera. Bilo bi jako dobro da svi fakulteti u našoj zemlji obrate pažnju da studenti dobiju neke praktične veštine u okviru studija.



Koje je Vaše mišljenje o Bolonjskoj deklaraciji?
Ja vidim da je to sistem vrlo sličan američkom sistemu po kome sam ja učila. Evropljani su shvatili da su američke studije dobre jer daju mnogo praktičnog iskustva, što je dobro, kasnije, za Imamo mnogo pametnih i školovanih ljudi koji su, zbog nižih životnih troškova u okruženju, manje plaćeni, što će verovatno navesti strane investitore  kao i domaće firme da otvaraju nova radna mesta za naše inžinjere. industriju. Takođe, ovaj sistem je široko primenjen, osim u Evropi, i u Aziji. Kraće studije, sa mnogo prakse, su zaista bolje. Studenti koji nisu zainteresovani za teorijski tj. istraživački rad, mogu da studiraju kraće, i da rade u industriji, dok oni koji žele da se bave istraživanjima, mogu nastaviti školovanje na doktorskim studijama.
Najbitnije je da studenti nauče da uče. Tehnologija se brzo menja. Da bi mogli da prate sve te brze promene, neophodno je da studenti nauče da uče.


Da li je po Vama dobro ili loše to što poslednjih godina dobri studenti Elektrotehnike masovno odlaze u inostranstvo?
Dobro je da veliki broj studenata ode u inostranstvo na studije, ali bilo bi dobro i da mnogi od njih ostanu, ili, da se vrate u zemlju. To je dobro jer ti ljudi vide svet, nauče puno novih stvari, neki ostanu u inostranstvu i sarađuju sa ljudima iz naše zemlje, neki se i vrate i primene ono što su naučili van granica naše zemlje. Bitno je samo da ne bude ekstrema,  da većina ode, ili da većina ostaje. Takođe mislim da će broj onih koji se vraćaju biti vremenom sve veći i veći.
Smatram da je naša država na dobroj geografskoj poziciji, i da smo u fazi razvoja i rasta. Imamo mnogo pametnih i školovanih ljudi koji su, zbog nižih životnih troškova u okruženju, manje plaćeni, što će verovatno navesti strane investitore  kao i domaće firme da otvaraju nova radna mesta za naše inžinjere.


Koji su planovi Ministarstva za telekomunikacije?
Resor za koji sam ja trenutno zadužena je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo sa sektorom za poštu. U oblasti telekomunikacija se bavimo regulacijom telekomunikacionog tržišta. To bi trebalo da unapredi infrastrukturu i smanji cene. Što se tiče informatičkog društva, znatno "kaskamo" za Evropom, jer taj sektor praktično nije ni postojao ranije. Donećemo nove zakone za elektronsku upravu, elektronsko poslovanje, zaštitu ličnih podataka. Takođe želimo da ubrzamo državnu administraciju, obezbedimo što više servisa na Internetu, umesto odlazaka na šalter.
Što se tiče pošte, trudimo se da bude modernizovana i liberalizovana, da postoje i drugi operateri, jer se nadamo povećanju e-trgovine, a samim tim i povećanju uloge pošte.