Zašto se plašimo javnih nastupa? Da li je to urođen strah ili smo ga tokom vremena razvili? Prirodno je da odredjena količina straha prati ličnost bilo kog čoveka, jer oslonivši se na izvesnu količinu treme, ona će doprineti da govor bude još bolji. Budući da u životu nećete dobiti ono što zaslužujete, već samo ono za šta se sami izborite, da biste se mogli predstaviti u dobrom svetlu, morate nešto uraditi ili reći. Prezentujte tako da aplauz bude jedini mogući završetak!

Svaka aktivnost u našem životu je svojevrsna komunikacija, ali je govor taj po kome se čovek razlikuje od ostalih živih bića, i jedino on poseduje dar verbalne komunikacije.



Kada neko nije u stanju jasno reći svoje mišljenje, bilo zbog nervoze ili stidljivosti, njegova ličnost biće neshvaćena. Može se slobodno reći da je javni govor veština koju svaka osoba može steći i svojevoljno razvijati. Svako od nas kad tad mora održati neki javni nastup - izložiti svoje znanje, predloge, ideje, ili treba održati prigodni govor pred nekim drugim (članovima porodice ili prijateljima, kolegama na poslu, poslovnim partnerima ili kolegama na fakultetu). A danas praktično ne možemo zamisliti posao u kojem se nećemo sresti sa nekim od oblika prezentacije, nezvisno radi li se o komunikaciji jedan na jedan, prezentaciji manjem timu saradnika ili većem skupu ljudi.

Zašto se plašimo javnih nastupa? Da li je to urođen strah ili smo ga tokom vremena razvili? Važno je da znate da su samo dva straha urođena - strah od gubitka podloge i strah od naglih, neočekivanih zvukova, a svi ostali su naučeni. Ipak, jedan od najčešćih strahova kod ljudi je strah od javnog nastupa, što su potvrdila i istraživanja. Za većinu ljudi, javni govor je nepoznati sadržaj koji sa sobom nosi dozu uznemirenosti dok je za početnika to niz nepoznatih situacija. Budući da u životu nećete dobiti ono što zaslužujete, već samo ono za šta se sami izborite, da biste se mogli predstaviti u dobrom svetlu, morate nešto uraditi ili reći. Nije lako biti prirodan pred publikom. Prirodno je da odredjena količina straha prati ličnost bilo kog čoveka, jer oslonivši se na izvesnu količinu treme, ona će doprineti da govor bude još bolji.

Medjutim ne sme se dozvoliti da trema izmakne kontroli. Čovek koji zapisuje svoje govore uzalud troši vreme, čitavog života govorimo spontano ne razmišljajući o rečima, već o idejama, jer ako su ideje jasne, reči same dolaze. Ako govor naučimo napamet, verovatno ćemo ga zaboraviti kada to trebamo izneti slušaocima, ali ako se to ne desi, izgovaraćemo ga mehanički. Kada jednom naučite govor od reči do reči, nadalje ćete se vezivati za ovakav metod pripreme koji zahteva mnogo vremena i napora, a sa druge strane uništava efektivnost u samom nastupu pred publikom. Par beleški nije na odmet, one su samo smernica onoga što treba reći na prirodan način bez ikakvog prethodnog scenarija. Kada biste bilo koga, ko je makar jednom prisustvovao nekom javnom napamet naučenom govoru, pitali šta mu se nije dopalo, verovatno bi odgovorio da ne voli da sluša suvoparnu i rutinsku prezentaciju... Kako onda izgleda pravilan način pripremanja govora? Odaberite temu koja vas istinski zanima, oživite osećanja koja imate u vezi sa tom temom, i govorite ono što publiku zanima. Identifikujte se sa publikom i neka vam ona bude sagovornik.

Na taj način pobedićete strah i savladati tremu, a samim tim ćete uvideti da sa sigurnošću možete stati pred masom ljudi i svojim govorom izazvati pozitivnu reakciju sa njihove strane. Gajeći optimizam nećete govoriti improvizovano, već ćete održati improvizovani govor. Ne imitirajte druge, vi ste jedinstveni i kao takve masa će u vama videti vođu koji ima sposobnost za uspešno komuniciranje sa ljudima. To je kvalitet koji slušaoci traže od ljudi koji se probijaju ka vrhu. Ako sebe vidite kao uspešnog govornika stvorićete sliku kako sebe vidite u budućnosti, ova opcija otvara širom vrata da to postane i realnost. Zamislite sebe na podijumu na kom treba održati govor. Zamislite kako puni samopouzdanja i vere u sebe počinjete govor, a publika prati i upija svaku vašu reč. Zar se nećete osetiti toliko moćnim čuvši aplauz publike, reči zahvalnosti i poštovanja? Ne možete ni zamisliti koliko vas daleko može odvesti sposobnost da se drugima obraćate sa razumevanjem, tako jača i vaša ličnost. Vaša rešenost da uspete je jača od bilo kog strah koji je u Vama.

Pravi savet za one koji su krenuli u osvajanje svojih ciljeva govorom jeste da vežbaju ispred ogledala, sa prijateljima i svakodnevno na pozornici života. Na taj način ćete i tremu držati pod kontrolom ili se makar navići na taj osećaj koji vam se na početku izlaganja dešava. I neka to bude poruka, najbolji lek za tremu je što više nastupa. Prezentujte tako da aplauz bude jedini mogući završetak!