Bilo je to 1971. godine. Dragutin Mitić, sada jedan od omiljenijih profesora na Elektronskom fakultetu, bio je student. Jedne zimske večeri u poznatoj niškoj kafani Galija, uz kuvano vino i dobru atmosferu, rodila se interesantna ideja. „Zašto ne bismo napravili neki studentski časopis i podelili sa ostalima sve zanimljive i, ponekad, luckaste misli koje nam se motaju po glavi?“, predložio je on svojim drugarima Đeri i Lazi. Sledećeg jutra su javili Milančetu, koji je odlično crtao karikature, da je dobio posao ilustratora u novom časopisu koji su upravo osmislili i nazvali Elef. I tako je sve počelo.


Četiri puta u toku godine novi broj časopisa bi uveseljavao studente domišljatim izjavama, kritikama tadašnjeg sistema, kao i korisnim informacijama. Anketiranje studenata sa ciljem da se sprovede istraživanje na neku od aktulenih tema, nije bilo nimalo lako. „Tefter i olovka u šake, pa šetaš od učionice do učionice i zapitkuješ kolege “, kaže profesor Mitić. A kada su poželeli da objave sve interesante izjave nacrtane i napisane na školskim klupama, gore pomenuti Milanče bi sve to morao ručno da preslika. Ni traga digitalnim fotoaparatima i web sajtovima koji omogućavaju da u par klika sastaviš anketu po izboru i proslediš link širokom krugu mladih ljudi čije mejlove možeš da pokupiš u nekoj od mnogih dostupnih baza podataka ili jednostavnom pretragom Facebook-a. Sve je lepo funkcionisalo i bez današnje tehnologije. Ne samo tada, već i generacijama kasnije. Iz svake bi se izdvojila grupa kreativnih studenata spremnih da nastave tradiciju, oslikavajući Elef aktuelnim temama svog vremena.

Drago nam je što možemo sada da prelistamo te brojeve i uporedimo svoja razmišljanja sa njihovim. Inspirisali su nas da i sami ostavimo trag za one koji dolaze posle nas, samo ovoga puta ne u arhivi našeg fakulteta, već, u skladu sa današnjom tehnologijom, na ovoj web lokaciji.