Prepun klub Pravnog fakulteta (veći deo publike je morao da stoji, jer su sva mesta bila popunjena) i veliko interesovanje Nišlija da prisustvuju i upoznaju se sa erotskom poezijom književnog kluba TexTura inspirisalo je ELEF da sazna nešto više o ovoj temi.

Voditeljka i organizatorka TexTurinih književnih večeri, Milica Vučković, bila je ljubazna i odgovorila nam na nekoliko pitanja u vezi sa radom i ciljevima ovog književnog kluba kao i o interpretaciji erotike niških pesnika.



1. Možeš li nam reći kako je nastao ovaj književni klub i kome Niš duguje za ovakvu kulturološku promenu?
Do skoro sam govorila da je klub nastao spletom slučajnih okolnosti, a sada, sa ove tačke gledišta, čini mi se da sve desilo neslučajno i smisleno. SKC je odavno želeo da pokrene književni program, ali iz nekog razloga, to se nije desilo sve do trenutka dok se njihove namere nisu poklopile sa mojom hrabrošću da odem tamo i saopštim svoju viziju kluba koja se, eto, uklopila u ono što su oni imali na umu. Bilo nam je suđeno da se sretnemo. Ako sam ranije i imala predrasude kako u ovom gradu nijedna institucija nema sluha za mlade ljude i njihove želje, već prvih nekoliko minuta razgovora sa direktorom SKC-a, Miroslavom Jovićem, razuverilo me je u to. Svi u sistemu su bitni, ali bih volela da ovom prilikom izdvojim njega kao onoga ko ume da pruži šansu i podrži sve ono što doprinosi imidžu grada. Njemu TexTura najviše duguje i vredelo bi da je više tako nesebičnih ljudi u oblastima koji se tiču kulture i obrazovanja.

2. Da li si zadovoljna organizacijom proteklih književno-muzičkih večeri?

Pitanje na koje je najnezahvalnije da organizatori daju odgovor. Dosadašnje kratko, ali bogato iskustvo u ovom poslu pokazalo mi je da u Nišu postoji niz preduzimljivih i talentovanih ljudi, onih koji žele da kreativno, a ne destruktivno, menjaju strukturu grada, koji pokazuju i volje i sposobnosti da unaprede nivo svesti o kulturi na ovim prostorima. Zadovoljstvo mi je da naizlazim na takve ljude, da oni postaju redovni ili privremeni saradnici projekta kome i jeste jedan od ciljeva okupljanje i udruživanje. Odaziv pojedinaca i umetnika, timski rad svih u SKC-u i TexTuri, dobra komunikacija - to su dovoljno jaki razlozi da se oseti zadovoljstvo organizovanja ovih književnih večeri. I ono što je najbitnije jeste reakcija publike koja oseća tu energiju, prima je i nama je vraća, koja konstruktivno i hvali i kritikuje, ali je sve vreme aktivni učesnik u dešavanju. Postaje mi jasno zašto oni koji sa strane dolaze u Niš kažu da je niška publika nešto posebno. Oni su izvor sveg zadovoljstva. Takođe smatram, što se samih organizatora tiče, da je potebno da postoji nekakva doza stimulativnog nezadovoljstva, onog koji vam ne dozvoljava da se ulenjite i ostanete na dosegnutom nivou, ali u isto vreme samokritičnost ne bi trebalo da preraste poželjnu meru i postane blokirajući faktor.  
3. Iako živimo u vremenu gde ne postoje tabu teme, čini se da publika i dalje negativno i teško prihvata erotsku poeziju. Da li smatraš da je došlo vreme da takva poezija, posebno ženska, dobije odobravanje publike i prestane da bude underground štivo za probrane?

Veoma složena problematika - pitanje tabua i sloboda. Logika je da te dve stvari budu obrnuto proporcionalne, ali slučaj je često drugačiji. Događa se, pomalo neshvatljivo, direktna proporcionalnost. Vreme u kome živimo je specifičnog kvaliteta, ova era donosi nove slobode i otvaranja, ali to sa sobom nosi i opasnost vulgarizovanja onoga što nas čini ljudskim bićima, pa tako, umesto da nas nove mogućnosti unaprede, da bolje povežemo telo i duh, mi se vraćamo na banalizovane instikte i dehumanizaciju. Poezija i uopšte, pisana reč, ima važnu ulogu, da prespoji i naše nisko i visoko, naše svesno i nesvesno, božansko, ljudsko i uslovno rečeno, životinjsko. Erotska poezija ima mogućnost da bude najpotpunija vrsta poezije, da dotakne sve potrebe čoveka, od onih fizičkih do spiritualnih, i šteta je i štetno je ako se ta poezije svede na jedan sloj. Što se tiče epiteta ''ženska'' uz erotsku poeziju, danas je i položaj žena drugačiji, one su aktivne u mnogim sferama društva, pa i u književnom stvaralaštvu, a njihova erotska poezija dobija na snazi i smelosti. Istina je da postoji blagi otpor prema ovoj vrsti poezije, ali i to se postepeno menja. Ne bih mogla da govorim o negativnim reakcijama, iz jednostavnog razloga što nisam nikada prisustvovala javnom čitanju erotske poezije. Uglavnom sam čitala pozitivne komentare na ovakvu poeziju na Fejsbuku i forumima.

4. Da li misliš da preterana ogoljenost, brutalnost i agresivnost pojedine savremene poezije prelazi granicu zavodljive i mistične erotike čime dobija etiketu pornografija?

Onima koji se bave pisanjem, poezija predstavlja i jednu vrstu oduška. I to je u redu do momenta kada ta izbačena osećanja prelaze na drugoga i stvaraju klimu agresivnosti. Ogoljenost i brutalnost su, takođe, svuda prisutne, ima ih u filmovima, u muzičkim emisijama, u politici... koliko god da smo uvučeni u taj sistem, verujem da postoji prezasićenje stanjem stvari i želja za suptilizacijom življenja i poezije. Ako se sve pokaže jasno i javno, gubi čar. Mistika je ono što daje igrivost stvarima i što poeziju, naročito erotsku, može učiniti traženom i snažnom književnom vrstom.


5. S tim u vezi, koji je cilj EroSlova?

Eroslov, osim što je zanimljivo osmišljen i sam po sebi tematski intrigantan, pada se i jubilej, peto po redu veče TexTure. Tako da on nosi u sebi dvojaki cilj - da jedan ciklus TexTure zaokruži, da najavi sledeći, da sumira i pokaže da sve ono što smo do sada radili, ima smisla. Budući da se TexTura nalazi pod okriljem državne institucije (Ministarstva obrazovanja), cilj svih njenih tematskih večeri jeste u neku ruku edukativan. Edukativni cilj EroSlova sadržan je u samoj želji učesnika da predstave ovu vrstu poezije kao potrebnu u našem životu i pesničkom stvaralaštvu, kao senzibilnu i uzvišenu, a ne prostu i sramnu u svoj svojoj slobodi.
6. Da li nam možeš otkriti i nagovestiti dalje planove TexTure? Da li planirate objavljivanje nekog zbornika?

Veliki je broj planova, ali kojim će se redosledom organizovati večeri, zavisi i od međusobnog dogovora, kao i od mogućnosti realizacije, nekih generalnih odrednica... zatim, svaka tema traži svoje pogodno vreme... To je i objašnjenje zašto se EroSlov dešava sada, u aprilu, u jeku proleća, kada su čula najviše pobuđena. Pošto se već sanjari o odmorima, tema sledeće večeri biće najverovatnije vezana za putovanja, a da bi bilo zanimljivije, govoriće se i u duhovnim putovanjima, čime smo opet na pragu misticizma - tema koju ćemo razvijati u različitim pravcima u drugoj polovini godine. U junu će se TexTura pridružuiti organizaciji za Dan univerziteta, što će biti njen nešto drugačiji nastup, a nadamo se da pored studenata, u pesničko veče budu uključeni i profesori koji pišu i dugo godina sarađuju sa SKC-om ili su oni koji prate studente-članove TexTure. Zbornici jesu načelno ideja, ali će nekih zvaničnih saopštenja o tome biti na jesen.

Ljupka i atraktivna Aleksandra Stojković svojim vanvremenim skaskama o čulnoj ljubavi Mačka u boemskom društvu i Blanco y Negro, koju će čitaoci ELEF-a moći da pročitaju, razgalila je čak i samog Erosa. Ovom prilikom ELEF magazin Vam sa zadovoljstvom predstavlja intervju sa spomenutom mladom i erotičnom poetesom.



1. Koliko dugo se baviš pisanjem pesama i zašto se erotska poezija probila na sam vrh tvoje poetske lestvice?
Zaista ne bih mogla da odredim tačan datum nastanka svoje prve pesme, ali recimo da poeziju intenzivno pišem od pre 3 ili 4 godine. Volim da eksperimentišem i istražujem, zato moja poezija prolazi kroz različite faze, stilove i tematike. Ipak, vrlo brzo shvatila sam da je najsnažnija i najjezgrovitija emocija baš u erotskim pesmama, tako je valjda i u stvarnom životu. Po mom mišljenju, igra zavođenja, skidanja i otkrivanja daje svakoj pesmi dinamičnost, mistiku i blagu dozu šokantnog, pa je erotska poezija ta koja zadržava čitaočevu pažnju i omogućuje mu dotok lepršave energije i vibracije. Takođe, ona je u tesnoj vezi sa ljubavlju, koja je večita i omiljena tematika pesnika. I čoveka
2. Koliko su tvoje poeme bazirane na ličnom iskustvu i doživljaju?

Pa, bilo bi licemerno i devičanski nepotrebno da kažem da su moje poeme, erotske posebno, samo plod mašte i snova, mada ima toga, naročito u mitološko-erotskim pesmama. Ipak, lična čulna i ljubavna iskustva jesu glavni izvori moje inspiracije. Tako moje stvaralaštvo predstavlja svojevrsni amalgam realnog i snovidnog.
3. Da li te ljudi posmatraju kroz tvoje stvaralaštvo i jesu li te ikada zbog tvojih pesama, posebno erotskih, stavljali u određene kalupe stvarajući tako stereotipe o tebi?

Ljudi su inače skloni predrasudama, ukalupljivanju, etiketiranju, ogovaranju i trpanju noseva tamo gde im nije mesto. Biti u svakoj čorbi mirođija nije uzalud osmišljeno. Ipak, mene to ne pogađa na način na koji bi to neko želeo, pa je iluzorno pričati o tome. Treba širiti i produbljivati svoju svest. I vidike. Ne dozvoliti da zli jezici ikako otežaju kretanje ka postavljenim ciljevima. Moja poezija – to sam ja, i normalno je da me svako posmatra kroz reči koje su (pod)svesno otkucane ili napisane. Ne, ja (ni)sam pesnik, mada kažu da je moja poezija erotska, vrela, smela, vatrena, čulna, čudna, bludna, budna! On kaže da imam najdivnije i najbelje noge koje u prevodu na koračanje znače poezija. Sinestezija! Kaže da voli da se zadržava između mojih pesama i kada ga strasno obgrlim poezijom oko vrata. Ne, ja(ni)sam kurva, ali se kurvam sa svojom poezijom i nosim mini suknju kako bih pesme pravilno akcentovala. Jebem se sa tačkama, zapetama, uzvičnicima i upitnicima čija orgazmična kukica udara o G tipku na mojoj tastaturi... Ja (ni)sam! U pesničkim krugovima uvek sam bila lepo prihvaćena (ili privaćena, neka čita ko kako želi), jer poeme nisu oličenje vulgarnosti ili pornografije, već sublimacija probranog izraza, opisa i osećaja.
4. S tim u vezi, da li smatraš da je ovakva vrsta poezije još uvek marginalizovana i neshvaćena od strane publike? Da li je jedan od tvojih ciljeva da svojim već prepoznatljivim stilom osavremeniš i promeniš erotizaciju poezije u Srbiji?

Pa, veoma je čudno da u savremenom dobu bez tabu tema i dalje nailazim(o) na licemerno moralisanje. To je valjda ekstrakt mitologije globalnog sela u kom živimo. Tako pesnici erotskog senzibiliteta vrlo često bivaju marginalizovani, osuđeni ili neshvaćeni. Mada, ima i onih koji po svaku cenu to žele da (p)ostanu. Smatram da je erotska poezija počela da osvaja književni podijum u svetu, pa i u Srbiji. Sve više pesnika, naročito žena, usuđuje se da erotizuje i razgali svoje pesničke konstrukcije dosta smelo i bez metafora. Ipak, treba biti obazriv sa ovom tematikom, ne svoditi nešto lepo samo na animalno i fiziološko. Ne smatram sebe toliko uticajnom pesnikinjom koja piše s namerom da promeni svet. To prepuštam angažovnim pesnicima. Pisanje poezije za mene predstavlja vođenje dnevnika, vežbanje uma, brušenje misli, igru reči, a ako čitaoci uspeju da usavrše sebe na osnovu mojih reči ne bih se bunila. “Oduvek sam mislio da pišem zato da bih sprečio sebe da potonem, ali čini mi se da sam pomogao nekim drugim ljudima”, kaže Bukovski.
5. Inače, kako si saznala za književni klub TexTura i možeš li nam reći nešto o njihovom radu iz svog ugla?

Recimo da sam vest o TexTuri dobila iz prve ruke, od moje prijateljice i koleginice Milice Vučković koja je jedan od pokretača ideje o osnivanju ove književne grupe. Od početka pratim njihov ili, bolje reći, naš rad, pošto TexTura teži tome da ravnopravno uključi svakog svog člana prilikom organizacije određenog projekta, i zadovoljna sam napredovanjem kluba i njegovom težnjom za stalnim usavršavanjem. Mislim da je SKC u pravi čas oformio jednu ovakvu kulturološku zajednicu, jer su se književni ili pesnički susreti u Nišu svodili samo na razmenjivanje pesama među prijateljima, uz neobavezan razgovor po kafićima. Pomoću TexTure, nadam se, pružićemo ovom istorijskom gradu još jedan duhovni i kulturni aspekt, ali i pregršt pozitivne energije koja odiše u našim pesmama i druženjima.


6. Možemo li uskoro da očekujemo tvoju zbirku? I na kraju, šta poručuješ čitaocima ELEF Web Magazina?

Ne žurim sa izdavanjem zbirke, jer prvenac mora da bude savršen. Inače, ako interesovanje postoji, moje pesme čitaoci ELEF-a mogu pronaći na brojnim sajtovima i forumima ili mogu pratiti blog Potpeticama u pesme . Za kraj ili početak? Ostajte dobri, kao što uvek jeste i posetite neko književno veče kako biste uživali u kvalitetnom programu koji TexTura uvek priređuje. I naravno, radujemo se daljoj saradnji sa ELEF Web Magazinom.

BLANCO Y NEGRO - Aleksandra Stojković Navlačim crne čipkane rukavice i bisernobeli prsten na levu ruku. Počinje igrarija svetlosti i tame. Blanco y Negro Borhes postavlja šah ploču u drugoj sobi. Gle, beloputa kraljica nosi crveni karmin i jaše skakača jureći preplanulog lovca. Povuci potez! Pojedi piona! Pojebi kralja! Blanco y Negro U vanvremenom lavirintu Buenos Ajresa plesač tanga (p)ostaje zbunjen i izgubljen. Crno-bele cipele nestaju sa svetlom i tamom od čega je ovaj grad sačinjen. Parque Chas. Blanco y Negro

Treba večito nositi ružičasti dućan sa sobom jer šarenolikost La Boce svetionik je mornarima. Na modroj kaldrmi ove velike i razbludne ulice prostitutka obrise bele dojke kroz crni negliže skriva. Blanco y Negro Precizno iscrtana crna crta ajlajnera i suzna beonjača. Njišem se pred tobom dok Arolas na bandoneonu svira. Svilena haljina otkriva blještave butine. Comme il faut. Blanco y Negro Milonga u predgrađu Bahia blanca i divlji Tango negro. Bubnjevi i skaska o vatrenim, plemenskim orgijanjima. Omamljeni ispijamo vino. Ti crno. Ja belo. Igra(mo)… Blanco y Negro