Modern Times – Charles Chaplin
Ovo je film u kojem su gledaoci imali poslednju priliku da vide lik lutalice (The Tramp), čuveni šešir, šljampave patalone, premali sako i štap, izgled po kome je Chaplin i ostao upamćen, čak i onima koji nisu odgledali ni jedan njegov film.
Modern times je projekat kojim je pružen poslednji otpor, tada već u zamahu, novonastaloj eri tonskih filmova.
Iako je u to vreme publika već zaboravila neme filmove i smatrala to staromodnim, Chaplin je uspeo da napravi hit i napuni blagajne bioskopa. U filmu se ipak javljaju glasovi nekoliko puta, ali se oni čuju samo sa ogromnog ekrana u fabrici i sa radija, jedino je Chaplin sebi dao za pravo da bude snimljena njegova izvedba pesme koju je izmislio na sceni.
Prvi kadrovi filma ukazuju na tadašnje stanje u narodu koje je sa sobom nosila industrijalizacija, krdo ovaca koje se guraju i kojima se vide samo glave, a nakon toga ljudi koji žure na posao u fabrikama i sliče tim istim ovcama.
Film ukazuje na odnos staleža u tom periodu (mada se i sad ne razlikuje puno), gde je niža klasa morala da radi za neki bedan dinar nepojmivo radno vreme, dok je nekolicina njih uživala u svojim kancelarijama. Kao i u ostalim njegovim filmovima i u ovom se može videti sarkastičan prikaz jedne politike, kao i parodija na to da je smatran komunistom.
Oduvek je pokazivao slabosti prema siromašnima pa tako i u ovom filmu. Na mnoge načine pokazuje da nije potrebno puno da čovek bude iskren, pošten i da drži do nekih svojih principa. Pri izlasku iz bolnice, pokušavajući da dozove vozača kamiona kome ispada crvena zastavica, biva uhapšen kao vodja komunističkog protesta.
U zatvoru umesto soli, kao začin iskoristi kokain, ali opet spase čuvare kojima je pretila pobuna i postaje heroj. Po izlasku pokušava da preuzme krivicu umesto cure koja je ukrala hleb (Paulette Goddard – njegova tadašnja žena) jer nije imala šta da jede.
Scena za scenom, on pokazuje hrabrost protkanu komičnim detaljima koji, na samo njemu svojstven način, izmamljuju osmehe, koji za samo nekoliko trenutaka mogu preći u osećaj tuge. Ipak bih izdvojio dve scene u filmu kao vrhunac. Scenu u kojoj on vozi rošule na ivici balkona vezanih očiju i scenu u kojoj se muči sa dostavom pečene patke gospodinu u restoranu.
Ovo je samo šačica onog što Modern Times čini “masterpiece”-om kakav jeste. Subjektivno, aspekt filma koji najjače rezonuje sa mnom je poziv na idealističnu različitost u svima nama. Većina nas teži jednostavnosti i bujnosti kojom Chaplin i Goddard žive svoj život, sa pažnjom na suštu neophodnost i odbacivanju materijalnog. Ali, kako samo Chaplin to umešno pokazuje, naša moderna vremena čine ovaj način život bledim snom koji se gubi u hordama, nalik ovcama, izgubljenih ljudi koji se probijaju kroz masu na trotoaru neke današnje metropole.
Ako ni za šta drugo, pogledajte ovaj film jer ćete možda uvideti koliko su muzika i dobra gluma moćan element sedme umetnosti i shvatiti da reči nekad tako malo znače.
Stefane, hvala ti što si nam na tako divan način dočarao ovaj film, kao i što si na genijalan način izvukao samu srž Čaplinovog, kako sam kažeš "masterpiece"-a. Savršeno napisan poslednji pasus.
Odličan članak!
Divno napisano :***