Nedelja. Mrak se već odavno spustio na grad. Kiša je vredna još od jutra. Ulicama patroliraju poluprazni autobusi gradskog prevoza, retki automobili i još ređi pešaci. Koračam žurno, sa „kinezom“ (kišobran koji me verno služi već dobar deo  školovanja) u ruci, ka tvrđavi, gde me čeka kolega. Krećemo ka ulici Svetozara Markovića. Stižemo na lokaciju i spoznajemo gorku istinu da imamo pogrešnu adresu i da neka politička stranka nije isto što i sala Niškog kulturnog centra (NKC), a tamo smo se uputili.

         18. i 19. oktobra u NKC-u je repriziran šesti međunarodni festival animacije „Balkanima 2009“, održan u Beogradu pre desetak dana, i mi kao ljubitilji crtanih filmova to nismo smeli propustiti. I tako, kisnemo u već pomenutoj ulici, premotavam mozak ne bih li iskopao neki koristan podatak i setim se da sam preko puta bolnice video neku tablu NKC-a. Mislim kako njima nije potreban bilbord ili slična vrsta reklame i jednostavno želim da verujem da je to naše konačno odredište. Srećom i poučeni nekim ranijim iskustvima, pošli smo dosta ranije pa smo mogli sebi priuštiti luksuz promene lokacije. Stigosmo i tamo. Na moje lično zadovoljstvo utvrdili smo da me skleroza još uvek zaobilazi u širokom luku i da je tabla iz sećanja stvarno tu, a pred nama se smešila zaključana galerija NKC-a, što nikako nije naše odredište. Vremena je sve manje, a kolega se sve više nervira i sprema na tešku odluku povlačenja i sklanjanja sa kiše. Vreme je da se upotrebi pomoć prijatelja. Da zlo bude veće, kredit mobilnog telefona je na krajnjem minimumu i dozvoljava mi samo jedan SMS. Sad treba biti pametan. Listam imenik i tražim osobu sa najvećim šansama za tačan odgovor. Kao da sam u nekom od mnoštva kvizova koji se vrte po TV-u. Odluka je pala na Jelenu, bivšu urednicu ovog magazina, kojoj se i ovom prilikom zahvaljujem. Ne sećam se kada sam poslednji put tako pametno investirao dinar i nešto više. Odogovor je stigao vrlo brzo. Tada već žurnim koracima kroz nepoznate ulice, vođeni intuicijom i nešto smisla za orjentaciju, uputismo se ka Paliluli i minut pre nego što je belo projekciono platno počelo da se šareni pronalazimo mesta u skoro punoj sali.


         Što se samog festivala tiče, prve večeri smo imali priliku da uživamo u nešto više od 80 neverovatnih minuta animacije, sačinjene izborom iz takmičarskog programa. Dok je drugo veče bilo rezervisano za prave zvezde osme umetnosti. Te, druge, večeri skoro dva sata su jedan za drugim ponosno šetali po platnu ovogodišnji nagrađeni filmovi. Kako smo tog puta došli na vreme da posmatramo kako se sala puni do poslednjeg mesta, organizatorima preporučujem da naredne godine obezbede veći prostor. Lično, jesam ljubitelj crtanih filmova ali ne bih se usudio da poimenice pišem kritike bilo čega što sam video pa ću pokušati da prenesem neki kolektivni utisak. Generalno sva viđena ostvarenja mogu svrstati u 3 grupe i to: ona koja su me potpuno oduševila, ona kod kojih mi se dopada ideja, priča ili tehnika realizacije i ona u kojima apsolutno ne razumem šta je autor hteo da kaže. Pretpostavljam da su ove prve dve grupe razumljive, a što se tiče treće nadam se da se niko neće uvrediti jer ja sam ipak samo laik. A, u ostalom, kakav bih to čovek bio kada bi mi se sve dopadalo!? Ipak sam naviknut na televizijski asortiman, a ovo je pre svega bila umetnost. Šta je umetnost za jednog inženjera u pokušaju? Šalu na stranu. Svakako preporučujem da pogledate kompletan repertoar koji je prilično raznovrstan i koncipiran tako da se nađe za svakog po nešto. Tako da sam siguran da ćete videti nešto po svom ukusu, a ostalo, što piscu ovih redova nije pošlo od ruke, pokušajte da doživite na neki svoj način i ubedite sebe da je autor baš želeo da Vas zbuni i navede na razmišljanje. Uostalom, sam osnivač i umetnički direktor festivala, profesor Nikola Majdak, je u uvodnoj reči, između ostalog, skrenuo pažnju na to da ne mogu svi praviti dobre i kvalitetne filmove, ali svakako svi zaslužuju da budu pogledani.


Repertoar:
Nedelja, 18.10.2009.

UNCLE , Maciej Sznabel, Poljska
SO LON, Andres Tenusaar, Estonija
SIDEWALK, Mathieu Epiney, Švajcarska
MALBAN, Elodie Bouedec, Francuska
THE DREAMER, Yuriy Grznevich, Ukrajina
THE LIGHTHOUSE, Velislava Gospodinova, Bugarska
PATIENCE OF THE MEMORY , Vuk Jevremović
S.A.R.S. BUĐAV LEBAC , Aleksa Gajić
RUDIS LEXICON, Nedeljko Dragić, Hrvatska
LITTLE BLACK SQUARE, Tomasz Siwinski, Poljska
MAMA, Geza M. Toth, Mađarska
DISASTER BROTHERS II, Vitor Lopes, Portugalija
RUN, Nevio Marsanović, Hrvatska
PASHALINA , Zoran Žugić
MUTO , Blu, Italija

Ponedeljak, 19.10.2009.

ENTER PARADISE FOR 3,20 EURO’S, Edith Stauber, Austrija
ČARDAK, Jelena Bešir
L’ANIMA MAVI , Julia Gromskaya, Italija
MEI LING, Stephanie Lansaque i Francois Leroy, Francuska
KROKODILL, Caspar Jancis, Estonija
HEZURBELTZAK , Izibene Onederra, Španija
VARIETY, Roelof Van Der Bergh, Holandija
TOLER ANCE, Ivan Ramadan, Bosna i Hercegovina
THE COLLECTION, Phillip Warner, Velika Britanija
WINTER SONATA, Yves Gutjahr, Švajcarska
THE LAST ELEPHANT, Antti Laakso, Finska
TESS HAS A STAIN ON HER DRESS
IBU, Anais Ibert, Victor De Las Heras, Francuska
STAKLENI ZID, Srđan Radaković