Ideja o veštačkoj inteligenciji potiče još iz antičkog perioda, a njeni koreni mogu se naći u antičkim mitovima, legendama i pričama čiji su glavni junaci veštačka bića sa pridruženom svešću i inteligencijom. Priče su se prenosile kroz vreme, da bi tek danas, sa razvojem računara, ova ideja počela polako da postaje stvarnost.

Da je početak svega u antici svedoči otkriće prvog hard diska na grčkom ostrvu Krit, za koji se procenjuje da potiče iz 1 600. godine pre nove ere. Ovaj disk je prečnika 16 cm, a tekst na njemu je ispisan spiralno pomoću slova koja se mogu pomerati i veruje se da čuva podatke o Herkulesovim dostignućima. Iako je disk „read only“ predstavlja fantastično otkriće i baca potpuno drugačije svetlo na čitavu našu istoriju čineći da se zapitamo šta je sve još poteklo iz mašte i ideja naših antičkih predaka...
Mitologija

Bogovi, krilata bića, magijska pića ... zapanjujuće je bogatstvo priča drevnih naroda, ali ono što zaista golica zdrav razum jeste pitanje: „Odakle takve ideje antičkom čoveku?“. Kada pogledamo u srž mitoloških priča možemo pronaći sve ideje i vizije današnjice što čini da se zapitamo dalje:“Da li smo mi originalni tvorci ideja ili se one samo prenose kroz vreme?“. Vođeni istom logikom, postavićemo Vam sledeće pitanje: “Da li je ideja o inteligentnim robotima ideja 20. veka ili je ona u drugim oblicima postojala mnogo pre nego što će se stvoriti uslovi za njenu realizaciju?“

Grčki bog Hefest

Jedan od 12 grčkih bogova, Hefest, bio je mehanički inženjer i smatra se začetnikom savremene robotike i veštačke inteligencije. Rođen kao sin Zevsa i Here bio je odbačen od svoje majke zbog neprijatnog izgleda, a brigu nad njim preuzele su Tetis i Euronima. Odrastao je u podvodnim pećinama gde je napravio svoju prvu laboratoriju u kojoj je pravio mnoge stvari od zlata i nakit za žene koje su ga spasile. U toj laboratoriji nastale su neverovatne tvorevine koje nose priču o Hefestu kroz čitavu istoriju do današnjih dana. Verovatno najčuveniji Hefestov izum jesu „Zlatne sluge“ – zlatni roboti u obliku žena koje je Hefest napravio kako bi mu pomogli da hoda i radi, poput današnjih „pametnih“ kućnih aparata koji pomažu domaćicama kao npr. robot – usisivač koji čisti kuću potpuno samostalno. Hefest je svojim „pomoćnicima“ udahnuo dušu te je sa njima mogao i da razgovara, ističući tako samu suštinu veštačke inteligencije kojoj i danas težimo. Po legendi ovi roboti poseduju inteligenciju, snagu i moć govora, a u istorijskim izvorima poznati su pod imenom Kourai Khryseai.

Još jedan Hefestov fantastični izum jeste Talos – gigantski bronzani robot kojeg je Zevs poklonio svojoj ljubavnici Evropi na dan njenog venčanja sa Minosom, kao ličnog zaštitnika. Talos je robot čiji je zadatak bio da brani ostrvo Krit od napada neprijatelja. Ovaj koncept postoji i danas u vidu naprednih sigurnosnih sistema koji brinu o bezbednosti prateći opšte stanje objekta i izvršavajući adekvatne akcije u zavisnosti od detektovane situacije. Talos je bio napravljen tako da je mogao dnevno tri puta da obiđe ostrvo, a kada bi spazio neprijateljske brodove, gađao bi ih kamenjem ili bi bljuvao vatru na njih.

Mogli bismo slobodno da kažemo da je Hefest bio prvi, ili jedan od prvih programera na svetu. Odlično se razumeo i u hardver, s obzirom da je sam pravio svoje robote, i u softver – davao je svojim robotima dušu tj. odlike živog čoveka programirajući ih da sprovode odgovarajuće ponašanje. Za nas je najbitnije to da je pravio inteligentne robote – robote koji su imali moć vođenja razgovora (Zlatne sluge) i donošenja odluka (Talos je znao da razlikuje neprijateljske brodove od domaćih) što je karakterisitka robota koje danas težimo da napravimo.


Bajke i crtani filmovi

Pinokio i žive igračke

Čuvena lutka po imenu Pinokio prvi put se pojavljuje u knjizi firentinskog dečijeg pisca Karla Kolodija „Avanture Pinokija“ iz 1883 godine. Najpoznatije ostvarenje preko koga se većina ljudi susrela sa Pinokijom je Diznijev crtani film “Pinokio” iz 1940 godine. Pinokija je napravio stari lutkar, Đepeto. Pošto nije imao dece, Đepeto je poželeo da Pinokio postane živ. Kako to obično biva u bajkama, Plava Vila mu je ispunila želju: oživela je drvenu lutku i dala joj sposobnost da “misli”, ali ne i sposobnost da razlikuje dobro od lošeg. Kao što je Isak Asimov izmislio zakone robotike kako roboti ne bi, usled nedostatka savesti, naudili čoveku, tako je Plava Vila dodelila Pinokiju cvčka Džiminija. Danas, ovaj koncept otvara mnoga filozofska pitanja koja se tiču veštačke inteligencije i svesti i nivoa do koga će ona stići ukoliko zaista ostvari Pinokijev san.

Sličnost između Pinokija i veštačke inteligencije je toliko velika da su, na primer, Francuzi i Španci napravili crtani film po imenu „Pinokio 3000“. Ovde je Pinokio umesto drvene lutke oživljene magijom osmišljen kao robot sa veštačkom inteligencijom i nosem koji ne raste toliko koliko reaguje, svetli i zrači. Umesto cvrčka, ovog Pinokija prati golub Spenser. Savremeni Pinokijo biva odbačen i diskriminisan jer i pored svoje neverovatne sposobnosti zaključivanja ipak donese loše odluke usled nedostatka ljudstva.


Beskrajna priča

U knjizi koju je 1979. godine napisao Nemački pisac Michael Ende, a koja je 1984. filmizirana radi se o čudnoj knjizi, ili kako bi vlasnik prodavnice knjiga rekao: "Ne bezbednoj knjizi", koja se piše sama, a na osnovu mašte onoga ko tu knjigu čita. Dečak po imenu Bastian krade ovu knjigu iz biblioteke i pored upozorenja bibliotekara i počinje sa čitanjem. Posle izvesnog vremena dečak shvata da je knjiga svesna njegovog prisustva. Dečak zatim shvata da se knjiga sama piše u zavisnosti od onog ko je čita i uz pomoć 
svoje mašte oblikuje svet u knjizi onakvim kakvim želi. Ovakvu veštačku inteligenciju danas nalazimo u podacima koje sistem sam piše na osnovu nekih parametara koje dobija sa ulaza. To su razne vrste log fajlova i delovi nekih baza podataka. Ovaj sistem rada je primenjen i u novijim verzijama programa winamp u delu koji analizira pesme koje korisnik najčešće sluša i na osnovu toga odrenuje kojom učestalošću da pušta određenu pesmu.


Aladin

Aladin je narodna priča sa Srednjeg istoka koja je zapisana u delu „Hiljadu i jedna noć“. Ova priča je uzeta kao osnova za nama poznati Diznijev crtani film „Aladin“ gde je ubačen, kao novi lik, leteći ćilim. Ovaj čarobni leteći ćilim vozi sam, a sve što se traži od njegovog pilota je da ostane na njemu. Danas se prave vozila koja poseduju sisteme veštačke inteligencije koji se primenjuju i na robotiku. Ovi sistemi omogućavaju različite funkcije kao što su: autopilot, pružanje različitih informacija o okolini u kojoj se vozilo nalazi, validacija slučaja za opreznost kao i upravljanje mnogih drugih sistema koji olakšavaju vožnju. Naučnici teže da stvore vozilo koje će se potpuno autonomno kretati. Svake godine odžava se takmičenje DARPA Grand Challenge u kome se takmiče inteligentna vozila koja moraju sama da pređu određene staze i izvedu razne manevre na različitom terenu.

Kao jedna od bitnijih inspiracija u radu mnogih umetnika koji su je veličali, ali od nje i strepeli, veštačka inteligencija je pokretačka snaga iz koje su nastala brojna remek dela svih grana umetnosti. Moć ljudske mašte je, kako vidimo, neograničena i za veštačku inteligenciju verovatno nedostižna, ali možda i jedina stvar koja će nas, ljude, u budućnosti razlikovati od veštačke inteligencije. Zato negujmo maštu kroz mitove i bajke i naučimo našu decu da fantaziraju, jer, ko zna, možda se iz neke obične dečije igre stvori neka nova ideja koju će generacije zatim realizovati.



Na osnovu domaćeg zadatka Sanje Bogdanović, Nebojše Sokolovića i Marka Anđelkovića iz predmeta Veštačka inteligencija.