Nedelja. Mrak se već odavno spustio na grad. Kiša je vredna još od jutra. Ulicama patroliraju poluprazni autobusi gradskog prevoza, retki automobili i još ređi pešaci. Koračam žurno, sa „kinezom“ (kišobran koji me verno služi već dobar deo  školovanja) u ruci, ka tvrđavi, gde me čeka kolega. Krećemo ka ulici Svetozara Markovića. Stižemo na lokaciju i spoznajemo gorku istinu da imamo pogrešnu adresu i da neka politička stranka nije isto što i sala Niškog kulturnog centra (NKC), a tamo smo se uputili.
 

U Rovovima niške tvrđave, i ove godine od 3. do 6. septembra, održaće se festival interneta, poznatiji pod nazivom E-Tvrđava.

Sećate se onih žurki početkom prošlog septembra u delu ispod mostića u tvrđavi kada smo svi bili zabezeknuti kako je za kratko vreme umesto šipražja i grmlja dobijen prelep prostor na kome bi Nišu pozavideli i mnogi veći svetski gradovi... E pa, imamo sreće da će se i ove godine održati E-Tvrđava.
 

Nakon fantastičnih izvođača koji su nastupili treće večeri Nisville-a (Grace Kelly, Richard Galliano & Tangaria Quartet, Yahia Khalil Egyptian Jazz Fusion itd.), usledilo je završno veče.

Nekima je još uvek ušima odzvanjao ritam argentinskog tanga koji je na sebi svojstven način uobličio Richard Galliano svojim energičnim nastupom na harmonici i u pratnji Tangaria Quartet-a. Neko je još uvek prepričavao i divio se svestranosti pevačice, kompozitora i saksofonistkinje, "maloletnom biseru festivala" - Grace Kelly.

I umesto da ljudi odmaraju nakon nedeljnog ručka u Tvrđavi ih je čekalo dodatno krčkanje melodija i ključanje dobrih vibracija koje širi internacionalni sastav United Colors of Incognito.

 

Drugo veče Nisville festivala obeleženo je švajcarskim bendom Omri Ziegel and Brother Hood čiji se saksofonista obratio niškim jazzerima na srpskom jeziku, zatim sjajnim performansom Joe Bowie-a ili Mr. Defunkt-a i The Bastardz-a koji su uz fankoidne ritmove zagrevali publiku kao i drugim izvođačima.

Highlight večeri je svakako bio Darko Rundek sa svojim Cargo orkestrom. Kada su zvuci Ene odjeknuli HouseTor-om (Tvrđavom) bilo je nemoguće ne zapaziti nostalgiYU  na licima pojedinih.

U čast Šabana Bajramovića odsvirali su Đelem, đelem, ali je publika najviše uživala u ritmovima Makeda i Apokalipsa. Devojke su razigrano poskakivale i njihale kukovima, ali i muški deo publike nije bio ništa manje ritmičan.  

Da bi omogućili svim sastavima da se predstave, i ove godine pored dve glavne bine postoji i treća tzv. Jam stage. Nemojte zapostaviti ovu binu, jer prema sinoćnem ličnom utisku bila je veoma dobra svirka.
Svake večeri program na ovoj bini će otvarati Dixie Band Teteven, koji postoji već četvrt veka. Bend je iz susedne bugarske  i u svom gradu Tetevenu su inicirali manifestaciju “Dixieland holidays – Teteven”, koja se održava svake godine.