U poslednje vreme je jako popularno obogaćivanje srpskog jezika, često prilično deformisanim, rečima iz engleskog. Šta su anglicizmi, kako se koriste i gde je granica između njihove prevelike upotrebe i tvrdoglavog insistiranja na već postojećim rečima našeg jezika? Pred vama je jedan pogled na ovaj problem.


"Imaš novu kožu za Vatrenu lisicu!", jedan moj prijatelj je u trenutku inspiracije ovako prokomentarisao novi skin mog Firefox brauzera. Začudila sam se kako smešno ove reči zvuče na srpskom. Koliko još takvih poznatih brendova koristi male, obične, svakodnevne reči na koje ni ne obraćamo pažnju? Operativni sistem koji je po broju korisnika prvi u svetu zove se "Prozori", a ubedljivo najlepši dizajn tehničkih uređaja radi poznata kompanija "Jabuka". Njihova imena ne mogu biti jedostavnija. U čemu je onda problem kod naših ljudi koji tvrdoglavo veruju da imena na stranom jeziku deluju zvučnije i "moćnije", pa ih koriste kad god mogu umesto srpskih reči? Ako Pera drži kafić, nazvaće ga "Chez Pierre", a ne "Kod Pere", iako to baš isto znači. Tako će se Francuzi, koji uzgred kod nas često svraćaju, osećati kao kod svoje kuće.


Na EXIT-u se obilaze stejdževi, a piće se kupuje za token. Verovatno zato što srpska reč, bina, nije in, a i ne zvučiš baš urbano ako ovaj token zoveš žeton. Ide se na parti, dejt, pa opet na afterparti, svi volimo klabing, baš si fejs ako se pojaviš na bilbordu i sve tako dok ti se ne zavrti u glavi. Interesantno je koliko naši ljudi poznaju te trendi reči koje svakodnevno koriste. Asistent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Olga Panić-Kavgić je u svojoj knjizi "Koliko razumemo nove anglicizme" objavila istraživanje koje je sprovela na ovu temu. Meni je bilo zanimljivo objašnjenje jednog ispitanika. Na pitanje šta znači reč hepening, on je odgovorio da je to veseo, radostan događaj.

    Ipak cela priča o anglicizmima dobija drugu dimenziju kada govorimo konkretno o našoj struci. Ni sama ne volim da koristim reč datoteka umesto fajl, računar umesto kompjuter ili da hard zovem tvrdi disk. Opet postoje reči za koje ne znam adekvatnu zamenu na srpskom poput vebsajta, bloga, renderovanja... Zato se naježim svaki put kad prebrojim engleske reči u nekom svom stručnom tekstu. Ipak se trudim da ne preterujem, ne guglujem, daunloadujem, rifrešujem, anzipujem, forvardujem po difoltu. Po pravilu pretražujem, skidam, osvežavam, raspakujem ili prosleđujem. Zašto reći da je nešto rapidno, kad je jednostavnija za izgovor naša reč brzo. Nije teško, samo se treba naviknuti. Uostalom, da li ste razmišljali kako je svima normalno da miša ne zovu maus, i da niko ne otvara novi window, nego prozor.

Zato razmislite sledeći put o sinonimima u srpskom, pre nego što koristite reči implemenacija, developer, spam... A kada treba da smislite korisničko ime na grupi ili da nazovete nekako svoju aplikaciju i tim u kome radite projekat, ne sledite Peru sa početka teksta, već originalno iskoristite neku srpsku reč. Meni je baš simpatičan jedan blog koji se zove "Kaćino ćoše". Sviđa mi se što se srpski pretraživač zove "Pogodak". A kreativni ljudi koji su napravili srpsko-engleski rečnik su to što je on "brz kao metak" ilustrovali smeštajući ga na lokaciju www.metak.com. Logično, jednostavno i simpatično.