Nakon fantastičnih izvođača koji su nastupili treće večeri Nisville-a (Grace Kelly, Richard Galliano & Tangaria Quartet, Yahia Khalil Egyptian Jazz Fusion itd.), usledilo je završno veče.

Nekima je još uvek ušima odzvanjao ritam argentinskog tanga koji je na sebi svojstven način uobličio Richard Galliano svojim energičnim nastupom na harmonici i u pratnji Tangaria Quartet-a. Neko je još uvek prepričavao i divio se svestranosti pevačice, kompozitora i saksofonistkinje, "maloletnom biseru festivala" - Grace Kelly.

I umesto da ljudi odmaraju nakon nedeljnog ručka u Tvrđavi ih je čekalo dodatno krčkanje melodija i ključanje dobrih vibracija koje širi internacionalni sastav United Colors of Incognito.

Njihove pesme nose poruke koje svi članovi ovog benda žele da prenesu narodima putem pevanja, igranja i sviranja. Mir i ljubav, kao njihova osnovna obeležja, osećali su se u tabanima i dlanovima koji su pljeskali u funky ritmovima.

Simpatični pevač Toni, koji je kao čigra skakutao po bini, uz pratnju dve zanosne tamnopute pevačice, interpretirao je sledeće pesme: Colibri, Still a friend of mine, Deepwater, Don't You Worry 'bout A Thing itd.

Pred kraj nastupa osnivač benda Jean-Paul Maunick podelio je publiku u dve kolone i organizovao nadmetanje u glasovnim sposobnostima.

Nakon takmičenja rekao je: Can you see what happend right now? You were all as one, until some idiot came and said that you`re no longer the same. The One! So, clap your hands and reunite again! 



Takođe, rekao je da je on čoveku godinama i da nema potrebe da silazi sa scene i tera publiku da troši svoje grlo ne bi li se oni vratili. Odmah su nastavili sa fenomenalnom svirkom posle koje je dugo Tvrđavom odjekivalo (re)unite...