Haker je zanimanje koje privlači svakog od nas. Provaliti u sistem, probiti elektronsku odbranu, i ostaviti poruku da si pametniji od ljudi koji su napravili takav sistem, je čisto zadovoljstvo. Neki koji se dugo bave ovim poslom govore da to rade da bi stavili do znanja velikim firmama na propuste. Ali u takvu laž malo ko više veruje.

Prve hakerske provale su počele početkom sedamdesetih kada je John T. Draper, poznatiji kao Cap ’n Crunch, uz pomoć zviždaljke iz zobenih pahuljica uspeo da manipuliše mobilnim telefonima i da uspostavlja besplatne pozive. Već osamdesetih se formira grupa hakera i phreakera (phreaker = phone + freak) pod nazivom MOD (Masters of Deception). Cela grupa je uhapšena 1992.godine jer su postali neoprezni usled ulaska u rat sa drugom grupom LOD (Legion of Doom). Sa nastankom prvih grupa, sami hakeri se dele u svom delovanju, zbog različitih prioriteta. Najpoznatiji su Black hat hakeri, koji su okarekterisani time što čine štetu na račun drugih. Za razliku od njih White hat hakeri svoje znanje i sposobnosti koriste da bi istražili računarske sisteme i programe, i u njima našli propuste i upozorili proizvodjače softvera. Zatim tu su Gray hat hakeri koji se bave radnjama koje su na granici sa nelegalnim. Blue hat hakeri se nazivaju i etički hakeri, jer se najčešće unajmljuju od strane kompanija, kako bi testirali softver pre lansiranja na tržište, sa ciljem traženja grešaka i propusta (koji bi izazvali štetu). Na kraju tu su i Script Kiddies, hakeri bez iskustva koji koriste tudje programe kako bi provalili u računarske sisteme.

U svetu podzemlja vodi se evidencija najvećih hakerskih provala. Neke od njih nikad neće izaći u javnost, da ne bi ugrozili kompanije. Ali zna se podatak 10 najvećih provala, tačnije koji su ih ljudi izveli. Deseti na listi je Kevin Mitnick (The Condor) se smatra stručnjakom za social engineering, jer je dosta koristio metodu iznudjivanja usluga od ljudi. U 12. godini je provalio u sistem naplate voznih karata, pa se tako besplatno vozio po Los Andjelesu. Do srednje škole je ovladao phreakingom i upadao u sisteme fast-food restorana i preko zvučnika vredjao mušterije. Sa 17 je uhapšen jer je upao u sistem kompanije Pacific Bell i ukrao računarska uputstva. Često je menjao identitet, a izmedju ostalog je upao u sisteme : FBI-a, IBM-a, Motorole, Nokije, Fujitsu Siemensa, itd. Uhapšen je uz pomoć white hat hakera Tsutomua Shimomure, koji ga je „uzeo na zub“ nakon što je Kevin provalio u njegov računar i ukrao mu broj kreditne kartice.
Deveti na listi je Ehud Tannenbaum (The Analyzer), koji je devedesetih sa svega 18 godina provalio u Pentagon. Što je predstavljalo najorganizovaniji i planski najbolje osmišljen napad do tad.

Osmi na listi je član grupe Phon Mastes, Corey A. Lindsly, koji je sa svojom grupom upao u sistem nacionalnog centra za prikupljanje informacija povezanih sa kriminalom. Cilj grupe je bio da osvoje čitavu telefonsku infrastrukturu SAD, a uhapšeni su sa optužnicom da su oštetili telefonske kompanije za 2 miliona dolara.
Sedmi je Mark Abene (Phiber Optik), koji je upadao u telefonske sisteme i širio uputstva drugima kako to radi. Poznat je po upadu u AT&T (American Telephone & Telegraph), i rušenjem njihovog sistema.
Ian Zap (Captain Zap) je šesti, on je takodje upao u AT&T, stim što on nije srušio sistem već je pomerio satove na svim računarima, kako bi ljudi širom zemlje mogli da vode telefonske razgovore po jeftinijoj tarifi.
Peti je Brian Salcedo, koji je 2003. sa Adamom Bobylom, upao u mrežu kompanije Lowe, instalirao program za obradu kreditnih kartica, koji bi im slao brojeve kreditnih kartica hiljada kupaca trgovačkog lanca Lowe. Medjutim na vreme su otkriveni od strane FBI-a. Tada je po prvi put nekom sudjeno za moguću štetu od neverovatnih 2,5 miliona dolara.

1997.godine je Gordon Lyon stvorio Nmap, skener sigurnosnog sistema, koji otkriva računare i sadržaje u računarskoj mreži. Šesnestogodišnji Johathan James je koristio Nmap da bi našao rupe u sistemu. Na taj način je upao u ogranak Ministarstva odbrane, i instalirao program koji je presreo više od 3000 poruka  o operacijama Ministarstva odbrane, pa ga ovaj poduhvat stavlja na četvrtu poziciju.
Vladimir Levin je treći na listi jer je uz pomoć dial-up sistema, dobio pristup bankovnim računima velikih kompanija koje su bile klijenti njujorške banke Citibank. Na taj način je sa računa klijenata banke sav novac preselio na svoje račune (reč je o 16,7 miliona dolara). Uhvaćen je 1995. godine, a novac je vraćen. Nakon toga kako bi povratio poverenje klijenata Citibank je uveo Dynamic Encryption Card, koji se smatra jednim od najboljih sigurnosnih sistema na svetu.

Drugi na listi Adran Lamo je hakovao Yahoo. Microsoft i AOL. Poznat je po upadu u New York Times 2002.godine, gde je dodao svoje ime u bazi stručnih saradnika. Na taj način je dobio pristup internoj mreži kompanije iz koje je izvukao podatke o poznatim ličnostima.
I konačno prvi na listi je Kevin Lee Poulsen, koji je uhapšen zbog prevare, prisluškivanja i pranja novca. Medjutim pobegao je pre sudjenja i usput provaljivao u telefonske sisteme širom zemlje. Devedesetih je čuo za telefonsko takmičenje na radio emisiji u kome 102. slušaoc dobija glavnu nagradu. Upao je u sistem telefonske centrale i blokirao 25 linija, osim jedne sa koje je on obavio 102. poziv. Na taj način je osvojio 50000 dolara vredan Porsche. 10 meseci kasnije je prepoznat u prodavnici i hapšen. Osudjen je na 4 godine zatvora i morao je da plati štetu svim radio stanicama koje je prevario.

Svi ovi hakeri su danas u poslu sa sigurnosnim sistemima, i neki novi klinci upadaju u njihove sisteme. Medjutim oni čine hakersku istoriju.