Na prvi pomen britanskog benda The Prodigy, mnogima se momentalno u glavi stvori slika proćelavog tipa sa „inverznom“ čirokanom – Kit Flinta. Međutim, iako prilično zadužen za vizuelni identitet benda, Kit Flint je u celoj priči gotovo samo puki zabavljač mase na koncertima.

Sama srž benda je Liam Haulet – čovek „iz senke“, na spotovima često u pozadini, na koncertima gotovo nevidljiv od silnih klavijatura, semplera i ostale opreme iz koje izlaze svima dobro poznati zvuci. Čovek zadužen za svaki ton koji nosi oznaku „The Prodigy“ (osim par vokalnih deonica na kojima su učestvovali Kit i Maksim).

Poznajem mnogo ljudi kojima je Liam Haulet idol. I više od idola. Mnogi ga izjednačavaju sa genijem. Neki idu do te mere da ga smatraju za više biće. Smatram sebe srećnom osobom zbog toga što sam odrastao upravo uz muziku benda The Prodigy. Imao sam priliku da pratim njihovu (njegovu?) muziku gotovo od početka. Sećam se neizmerne sreće kada me je brat pustio da sa njegovim društvom preslušam premijerno emitovanje albuma „The Fat of the Land“ na radiju, ili kada sam od sopstvenog džeparca kupio njihov CD. To je bila velika stvar! A nisam bio jedini – mnogi su na žurkama s nestrpljenjem čekali da iz zvučnika dopru poznati zvuci neke od njihovih stvari – „Voodoo People“, „Firestarter“, „Breathe“, „Smack My Bitch Up“...



Upravo ova poslednja stvar je i povod za pisanje ovog teksta. Lično mogu da potvrdim da je barem nekoliko ljudi danima bezuspešno pokušavalo da od nule ponovo stvori ovu stvar u nekom od DAW (Digital Audio Workstation) programa, kao što su Cubase, Reason ili FL Studio (nekada Fruity Loops). Jedan od njih sam bio i ja. Osim mene, i nekolicina mojih drugara. A siguran sam da je i mnogo drugih ljubitelja The Prodigy zvuka i muzičke produkcije širom sveta pokušavalo to isto. Najdalje dokle smo stigli bio je „šuplji“ bit koji tek nalikuje na dragu nam traku... Iz svakog od bezuspešnih pokušaja izvlačio se samo jedan zaključak – Liam je bog!

Međutim, da li je tako?

Poznata je stvar da Liam „potiče“ iz hip-hop voda. Kao DJ najpre se okušao u tim vodama, da bi ga tek kasnije privukla rejv scena, koja je tek bila u povoju u Britaniji. A poznato je i da je u osnovi hip-hopa semplovanje. Da se „prve ljubavi“ ne zaboravljaju može se čuti i na debi albumu The Prodigy – Experience. Pored brojnih semplova, koji uključuju čak i vremensku prognozu sa radija („Weather Experience“), najpoznatiji sempl je sigurno vokal iz pesme „Chase the Devil“ rege izvođača Max Romeo and The Upsetters, korišćen u traci „Out of Space“. Tradicija se nastavlja i na ostalim albumima i singlovima, što je uredno „dokumentovano“ i na omotima albuma. Dakle, sve je to poznato – čovek koristi semplove, kao i većina drugih producenata, pa šta?

Pomenuo sam da je upravo traka „Smack my bitch up“ bila povod za nastanak ovog teksta. Dosta je vremena prošlo od igrarija sa audio softverom; u međuvremenu sam saznao da je glavni krivac za ispraznost naših bitova upravo nedostatak semplova koje je Liam koristio i u ovoj traci, i to mi je bilo ok – mnogi danas sempluju. Međutim, pre neki dan me je sledeći video na YouTubeu pukao kao da mi je neko lupio šamar



Autor klipa, Džim Pavlof, je lepo seo, pokupio semplove i prateći Liamove „stope“ od „nule“ stvorio traku „Smack my bitch up“ u Abletonu. Šta se na kraju ispostavilo? Liam je, kao da secira žabu na času biologije, iseckao sebi drage numere drugih izvođača, igrao se sa njima, dodao samo bas-bubanj (kick) i glavnu sint-temu (lead synth) (i za finalnu verziji snimio vokale Šain Badar) i voila ¬– eto nama jedne od najslušanijih traka prethodne decenije!

Nemoguće je ne zapitati se – da li je to, onda, autorsko delo? Ima li tu, uopšte, kreativnosti, ili se čovek, jednostavno, igrao svojom fensi opremom za audio produkciju? Da li je Liam, posmatran u novom svetlu, i dalje bog, genije, muzički čarobnjak, ili je samo običan plagijator?

Pokušaću da na ovo pitanje dam odgovor iz sopstvenog ugla: jeste ovaj video klip bio šamar otrežnjenja za mene, ali to ne menja bitno moje poimanje dela benda The Prodigy. Smatram da nije dovoljno samo pokupiti semplove, kao što se to čini da je Liam radio (i radi još uvek, pretpostavljam), naređati ih i stvoriti opasno dobru traku. Neophodno je umeti odabrati prave semplove, imati ideju i odraditi adekvatan aranžman koji odgovara klubu i koji prosto izaziva eksploziju pozitivne energije. Mnogi su se producenti igrali semplovima, ali veliki broj njih nije uspeo da dopre do publike.

A čak iako su moji naivni klinački pokušaji da „otkucam“ bit za SMBU u „Frutiju“ unapred bili osuđeni na propast, daleko od toga da je to vreme protraćeno uzalud. Upravo na taj način, „skidanjem“ tuđih pesama, najbolje se uči – to će vam potvrditi i gotovo svako ko je ikada uzeo gitaru u ruke. Meni je itekako pomoglo da „uhvatim ritam“, a uveren sam da i mnogi, danas manje ili više poznati, producenti duguju makar mali deo svog uspeha Liamu Hauletu.

Ono što na kraju ostaje jesu brojne trake prepune energije uz koje stotine hiljada ljubitelja The Prodigy zvuka već gotovo dve pune decenije skače na različitim žurkama i koncertima širom sveta. Bez obzira na način na koji su trake stvorene, mislim da Liam Haulet (i ostatak ekipe, naravno) ipak zaslužuje poštovanje i jedno veliko – HVALA! A vi...?