Da li neko zaista može da se zaljubi u osobu koju i ne poznaje lično? Da li ljubavi koje se rađaju na netu mogu biti one prave ili je sve to samo iluzija? U pitanju je nekoliko veoma diskutabilnih pitanja na koja sam ja pokušala da dam odgovor sagledavši ih sa više strana, jer sve to ima i svojih prednosti ali i mana...



Ljudi često doživljavaju razočarenja u ljubavi, ostaju povređeni, neki od njih se i povlače u sebe i zatvaraju vrata drugim osobama... onda im se internet učini bezazlenim i lakše im je da o svemu tome razgovaraju sa nekim koga ne poznaju i tako započinju druženje koje nekada preraste u nešto više.....
S druge strane postoje osobe koje pate od kompleksa niže vrednosti, misle da fizički ne izgledaju dovoljno dobro, pa onda na netu, kroz priču pokušavaju da ističu svoje duhovne vrednosti, i time zadobiju nečiju ljubav, sa parolom „izgled nije bitan“, gde su donekle u pravu, ali samo donekle... Neki treći ubijaju vreme dok preuzimaju nešto, pa posete neku pričaonicu da proćaskaju... a ponkad se to ćaskanje oduži pa odvede u poznantstvo... I tu se nalazimo na početku... Ali šta, kako dalje? Šta se sve može desiti? Da li nam internet na dalje otvara ili zatvara put...? Sve je relativno i individualno od slučaja do slučaja.

Ako dozvolimo da se previše upustimo u komunikaciju sa nekom osobom... vremenom se stiče neka vrsta poverenja, kroz priču upoznajemo kakva je neko osoba, čime se bavi, koji su joj ciljevi u životu i slično... i svakog puta kao da sve više poznajemo tu osobu. I tako se radja ta neka virtualna ljubav... a od slučaja do slučaja zavisi da li će se tu roditi i ostvariti i ona prava. Iskustva su vrlo različita... Neki će reći sve je to iluzija, zavaravanje, a neki drugi pak da je i sve to moguće...
Celoj toj priči, internet daje i svoje prednosti i mane. Složićemo se sa tim da je internet najbolji način za prevazilaženje daljine, i da preko interneta možemo u svakom trenu da budemo u kontaktu sa voljenom osobom, čak i kada nemamo slobodnog vremena.


U komunikaciji preko interneta većina osoba je opuštenija, i pričljivijaU komunikaciji preko interneta većina osoba je opuštenija, i pričljivija, ali onda se javlja problem koliko je svako od njih iskren u celoj toj priči. I tu se onda javlja misao da je internet iluzija, da se ljudi lažno predstavljaju i prodaju neke „prazne priče“. Medjutim, treba imati u vidu da je takvih osoba svuda oko nas, a ne samo na netu, tako da svega toga ima i u realnom svetu. I upravo su ta iskustva različita... Ali najčešći problem koji se javlja u takvom načinu komuniciranja jeste idealizacija partnera. Obično se o nekoj osobi stvori slika, ali uzimajući u vidu samo pozitivne osobine, jer retko ko na netu iznosi svoje mane... i onda dok se ne stupi u pravno poznanstvo dešava se da neko na neki pogrešan način doživljava određenu osobu, samo sa tim pozitivnim stranama, a kasnije prilikom pravog susreta isplivaju na površinu „prećutane“ mane. Naravno, za sve to nije internet kriv, već samo ljudska psiha. To znači da će ljubav preko neta teći onim tokom kako neko želi, biće ozbiljna onoliko koliko kao takva bude shvaćena, i uspeće u onim slučajevima gde parovi budu najistrajniji...
Prema tome, uživo ili preko neta, nije bitno kako... Volite se... i verujte... prave stvari se dogode samo ako verujete u njih...