Jutro je. Još malo pa 7 sati. Neko bi pomislio: „Gle kako je vredan, ustaje rano“. A ja se još nisam ni uspavao. Još jedna neprespavana noć... Student sam :D, šta da vam kažem. Nije da mi se sad ne spava, ali predavanja mi počinju za sat vremena, pa ima li svrhe? Pardon, lažem. Počinju od 9:15h. Dakle, za 2 sata i 15 minuta. Ali svejedno.

’Ajde, da računam kao da sam spavao, pa da je ovo novi dan. Spreman sam. Ustajem iz kreveta, krenuo ka kupatilu... i zastajem kod kompa. Proveravam mejlove, kad tamo nijedna nova poruka. Kako i da bude kad sam proverio poštu pre dva sata, a normalni ljudi spavaju, ko će da mi piše u to „nikakvo“ vreme.

Već se i cimer budi. Nadam se da nije zbog ovog kuckanja na tastaturi... A, dobro je, zvoni mu telefon. Alarm za buđenje. I opet. I opet. I tako još nekoliko puta. Da li se čovek naspavao? Kako je i mog’o kad sam sa docimerima do skoro igrao „Kanter“:D Ma, nije on to čuo. Ima tvrd san. To puno cenim.

Gde sam ono stao? Da, mejlovi... Onda bacam pogled na facebook. Ima li nekog onlajn? (Kako ovo onlajn da napišem? Kao online ili onlajn? Je(biiip!)emliga! Inače ne psujem, al’ omakne se ponekad.) Evo, cimer se konačno budi... :) Kaže: „Piši, piši... Video sam.“.

Posle facebook-a da li da bacim pogled na druge socijalne mreže: MySpace, Tagged ... ovo-ono? Ma kakvi. Nema potrebe, stiglo bi mi obaveštenje na mejl.

’Ajde da pročitam vesti. Ima li šta novo na RTS-u? Ništa, sve isto ko sinoć. (Podsećam se da su odbojkaši Zvezde osvojili Kup i da španski mediji opširno izveštavaju o pobedi Đokovića. Pa, fino. Da ne krene samo ovo pisanje u nekom drugom pravcu, staviću ovaj deo u zagradi, a posle možda i obrišem.)

Da nastavim... Zatim, da vidimo šta štampa današnja štampa. Srećom imam Internet, pa ne mora da idem po novine. Opet politika! I opet se iznerviram! Teraj dalje...

Šta još? Da, bacam pogled na sajt elefmagazina da nije neko ostavio novi komentar ispod mog poslednjeg teksta... Nema :(

Šta radim sledeće... Trebalo bi da se umijem, sad se setih... Ali cimer je već u kupatilu. Da li da stavim kafu ili kasnije da uzmem na automatu kad krenem na faks? Dilema. Uh, sad sam i ogladneo. Ko će sad da ide do pekare?

Sada i meni zvoni telefon. Mobilni. Ne, nije alarm. To je poruka koja je trebala da stigne još juče. Jedna, pa druga. Stiže i treća. Šta je ovo? Pa da, malopre sam ga uključio. Zeza me nešto ova glupa baterija. Sada zvoni fiksni. Šta je ovo ljudi moji? Ni tekst ne mogu da napišem kako treba. Javljam se. „Rek’o si da te budim“- kaže mi sestrica. O ludo jedna, rek’o sam ti u pola 9, ne u pola 8. Al’ nema veze, ionako nisam spavao. A i cimaće me drage koleginice i kolege ako zaboravim da treba da budem na faksu.

Nije meni zbog predavanja, manje-više, pa ni zbog Profesora (čitaj: asistentkinje), nego prvi dan na faksu u ovom semestru (ako ne računam prethodnu nedelju, jer nismo imali ništa). Ma nije ni zbog toga. Ma šta mi je? Zašto mi je toliko bitno da danas odem na fakultet? Možda zato što nisam uzeo kredit u petak, pa da uzmem sad? Ma ne, nije ni to. Nisam materijalista ;) Možda mi se ide da bih se video sa kolegama. Ma ne bre, viđamo se mi na facebook-u :D  a sa nekoliko sam se video prekjuče na ispitu. Da bre, na ispitu! REZULTATI SA ISPITA. Ne znam šta sam dobio, pa me baš zanima. Bar sam zaključio zašto mi se ide na faks danas.

Uh čoveče, već je 8h. Odoh da se umijem i skuvam kafu. Da li da se brijem ili ne? Aj, razmisliću usput o tome. Odmah ću da okačim ovaj tekst. Nek’ čitaju prijatelji. Pa, ako ste dokoni ko ja i pročitali ste ovo, mnogo Vas volim. Hvala Vam što mojih sat vremena nije uzalud potrošeno. Izvinjavam se ako ima gramatičkih grešaka i tako to. Nemam sad vremena da prepravljam.

Da, samo da još jednom bacim pogled na mejlove :D a vesti ću da pogledam na TV-u dok pijem kafu. Spreman sam za novi dan :)

Slika je preuzeta sa http://mirchiz.deviantart.com/