Početak
Pre početka beše Kafana. I posvadjaše se gosti u Kafani. I nastade kafanska tuča. I u toj tuči nastade Haos...Stari Grci kažu da je iz Haosa nastalo sve a današnji naučnici da je sve nastalo iz Velikog Praska. Kad o patos razbiješ sifon sode dobije se prasak a pošto postoje velike šanse da se u opštem Haosu u kafanskoj tuči razbije sifon sasvim je logično da su obe teorije tačne i da su i jedni i drugi u pravu.
Kafana je oduvek bila početak svega, u kafani su nastajali dogovori za sve bitne stvari koje su se desile i koje će da se dese, sad neki bitni dogovori idu preko interneta i telefona, ali dok ideje ne predju preko kariranog stolnjaka nema ništa od uspeha. U kafani je nastao i Elef i zbog toga sam rešio da prvi tekst koji objavljujem u ovom magazinu bude o jednoj kafanskoj legendi.
Ime ti se svuda spominjalo, dok je Sunca i dok je Mjeseca!
"Nikakvoga Srbina nema da ne zna za Marka Kraljevića" kaže Vuk u Rječniku, od tad je prošlo mnogo vremena, na ovim prostorima koji su previše često menjali ime razne slavne i zaslužne ličnosti su se radjale i umirale, kraljevi koji su stvarno bili kraljevi i kraljevi kojima je srpski strani jezik, ćopavi austrijski kaplari, predsednici, naučnici, pisci, umetnici, sportisti i niko od njih ne može da se pohvali time da svi znaju za njega i da će dugo da ga pamte. Za sada se prilično dobro drži onaj brka sa stodinarke ali klinci nisu baš najsigurniji šta je tačno izmislio da bi zaslužio da ga svakakav ološ vuče po džepovima. Iza njega je stotinak praznih mesta a ispred samo jedno, i to zauzeto.
Da bi se to mesto osvojilo potrebno je mnogo više od razumevanja kako se ponašaju zakoni elektrotehnike. Tehnički izumi su prolazni, čak je i slava Marka Kraljevića prolazna i ljudi ga polako zaboravljaju. Ne mogu da kažem da sam siguran da postoji nešto šta je večno ali postoji jedan čovek za kog mislim da će da bude prepoznatljiv sve dok ljudi budu bili ljudi.
Kažu da kad čoveka pogodi metak velikog kalibra on odjednom zastane, pogled mu se na trenutak izgubi u daljini, život mu prolazi pred očima, obično pokuša da podigne ruke ali one same padnu, čoveku ostane taman toliko snage da kaže "u je*** ti život" ili nešto slično i onda nastane mrak.
Ako je to istina onda je Toma Zdravković muzički ekvivalent velikog metka po sred grudi. Jedina razlika je što onog kog pogodi metak pancir ponekad može da spasi. Od Tome pancir ne pomaže jer on pogadja direktno u dušu bez obzira na to šta je sve preko nje. Toma deluje na sve, nebitno je da li obično slušaju Zapu, Jašara ili Motorhed, sa koje se strane granice nalaze i da li su pijani ili trezni, dok je ljudi Toma neće biti zaboravljen.
Ovo je "prvenac", tekst, novog člana ELEF Magazin-a, Gileta.
Pozdrav
