Tehnički gledano...
Za početak, zašto gola ženska? Ovo je tekst u kome upoređujem prednosti i mane studenata koji su završili gimnaziju i srednju tehničku školu, a pošto je reč „gimnazija“ uzeta iz grčkog i znači „golotinja“ iskoristiću jedinstvenu priliku da prošvercujem gole ženske na početnu stranicu Elefa. Osim gimnazijalaca i tehničara na Elektronskom fakultetu postoje i studenti koji su završili srednju medicinsku, umetničku, metalokobasičarsku ili nešto slično ali ću njih da zanemarim zato što ih je malo pa mi slobodno pribležite jednu recku za diskriminaciju.
Onomad je kolegenica Milica pisala tekst o tome kako gimnazijalci vide preživljavanje na Elektronskom i tu i tamo je pominjala razlike između gimnazijalaca i tehničara. Nešto kasnje su mi kolege predložile da napišem isti tekst samo iz suprotnog ugla i ja reših da ih poslušam.
Pre desetak dana sam gledao serijal „Deadliest warrior “. Tu je grupa raznih stručnjaka isprobavala šta bi se desilo kad bi se sukobila dva ratnika koji su potpuno različiti i ono šta mi je bilo posebno zanimljivo je način na koji su ih upoređivali. Svaka emisija se sastoji iz dva dela, u prvom prikupljaju podatke o karakteristikama takmičara i određuju ko ima prednost, a u drugom prave simulaciju sukoba na osnovu podataka koje su prikupili. Ovde ispitujem pet parametra bitnih za uspešno iznošenje zdravog razuma i nešto korisnog znanja iz "Vile Promaje" zvane Elektronski fakultet a takmiče se:
-Gimnazijalac, disciplinovani majstor umetnosti samokontrole čiji čelični um može da natera telo da ode na teorijska predavanja iz matematike i održi mozak u budnom stanju.
-Tehničar, sudent čiji raspored učenja i posećivanja predavanja uređuju nepredvidive sile haosa, zbog obuke u srednjoj školi može da vidi stvari koje drugi ne primećuju.
1. Radna navika
Ljudi kažu da se fakultet ne završava glavom nego delom tela koji se nalazi sa suprotne strane. Najgore od svega je što je ta izreka tačna pa ću zbog toga da počnem od radnih navika. Prilikom turističkih poseta gimnazijama primetio sam da profesori tamo stalno teraju đake da odgovaraju i popravljaju ocene ne bi li imali bolji prosek od konkurentskih gimnazija. Jedna od usputnih posledica profesorsko-direktorskog nadmetanja je to da đaci od muke počnu svakodnevno da bacaju pogled na knjigu što na fakultetu može da bude vrlo korisno. S druge strane, tehničari su poznati po tome da danas ne rade sve ono šta će sutra moći da ostave za prekosutra i pošto je tehničke škole i Bog zaboravio ni profesori se ne cimaju preterano da ih teraju da uče pa zato ogromna većina tehničara popada prvu godinu na fakultetu. Prednost ide gimnazijacima.
2. Predznanje
U srednjim školama se kao nešto uči. U tehničkim se više rade stvari vezane za elektroniku, a u gimnazijama matematika. Na početku studija se brucoši prepadaju izjavama da bez matematike neće moći da mrdnu dalje od prve godine, ali je eksperimentalno utvrđeno da to nije tačno pošto većina studenata koji su došli iz tehničkih škola tek na kraju studiranja polože matematiku. To bih možda i mogao da računam kao prednost za tehničare da nisam primetio nešto šta me je nateralo da razmislim o načinima sa spašavnje žive glave u slučaju da radim u nekoj fabrici zajedno sa elektroinženjerima koji su završili gimnaziju. Ogromna većina gimnazijalaca polaže elektronike i elektrotehnike, a ne bi uhvatili razliku između transformatora i otpornika ako ih vide uživo. Ne znam kako, ali uspevaju nekako, kosmička pravda ili šta već, kad tehničari mogu do diplome bez matematike onda daj da gimnazijalci mogu bez elektronike. Nerešeno.
3. Prilagođavanje novim uslovima
Prelazak iz srednje škole na fakultet može da bude prilično nezgodna stvar, nešto kao menjanje vremenske i klimatske zone samo na malo drugačiji način. Gimnazijalci su zdrobljeni saznanjem da je od onih osam devojaka koje su trebale da upišu prvu godinu jedna odustala pošto su je ipak primili u Žandarmeriju (ne znam kako se osećaju gimnazijalke na početku prve godine mada mi izreka "bubamara u 'ekter deteline" nekako dolazi na pamet), tehničari su navikli na takvu situaciju ali ih izluđuje to što niko osim njihovih drugara iz srednje ne kapira štos o divljem vepru i kontra navoju. Kad počnu predavanja jedni se izgube kad vide da profesor crta šeme, a drugima se zgadi život kad vide onu dlaku u narodu poznatu kao integral. Ne valja ni jednima ni drugima ali na kraju nekako uspevaju da se uklope bez mnogo posledica. I ovde je nerešeno.
4. Sticanje realnog znanja
Na fakultet se osim zbog zezanja ide i da bi se naučilo što više korisnih stvari koje mogu da se primene u praksi. Naravno, ako ne računamo studente koji su upisali fakultet čisto da imaju diplomu pa da ih rodbina uglavi u neku državnu službu ili političku partiju. Po onome šta sam do sad video postoji razlika u pristupu rešavanju zadataka kod tehničara i gimnazijalaca. Većina tehničara uči opšte principe po kojima se ponašaju kola ili sistemi, a većina gimnazijalaca uči principe po kojima se ponašaju kola i sistemi koji se pojavljuju na ispitima. Zbog ovog načina rada gimnazijalci mnogo lakše i brže polažu ispite i za kraće vreme stižu do diplome. Kad bi uživo struja kroz bazu tranzistora uvek tekla s leva na desno gimnazijalci bi dobili prednost, a pošto postoje štampane ploče koje stoje poprečno i operacioni pojačavači koji imaju i pinove za napajanje prednost ide tehničarima.
5. Rešavanje problema
Neko reče da je inženjerstvo način razmišljanja a ne nauka i ja verujem da je u pravu. Svako može da spakuje u glavu zakone po kojima se ponašaju elektroni i feferoni i dobije inženjersku diplomu ali ta diploma bez desetak godina petljanja sa elektronikom vredi taman koliko i list iz novina sa jučerašnjim horoskopom. Gimnazijalci su do dobijanja diplome u najboljem slučaju skupili pet godina iskustva što je tek polovina potrebnog vremena. U istom trenutku prosečni tehničar ima skoro duplo više iskustva sa rešavanjem realnih problema tako da će mnogo kraće da ide po burek i novine kad se bude zaposlio. Prednost za tehničare.
I na kraju, kao u „Deadliest warrior“, simulacija šta bi bilo kad bi se gimnazijalac i tehničar našli u situaciji gde je potrebno da iskoriste sve šta su do sada naučili.
Pustićemo prosečnog inženjera-tehničara i inženjera-gimnazijalca da za ograničeno vreme isprojektuju i realizuju (pošto „naprave“ zvuči mnogo majstorski) prototip uređaja koji radi nešto sa nečim. Kad vreme istekne i krenemo u kontrolu najveće su šanse da uređaj koji je napravio inženjer-gimnazijalac ne radi što i nije neki problem jer je on siguran šta je neispravno i zna zašto neće da radi. Inženjer-tehničar je neke delove uređaja projektovao na osećaj i ne ume da objasni zašto se baš tako ponašaju ali uređaj ipak radi. Što se mene tiče ovo je pobeda za tehničara.
Dobar tekst btw ;)
A i na prezentaciji projekta, na kraju, uvek pokupim bonus poene.
Možda mi češće završimo u menadžmentu ili kao dizajneri sistema, ne znam... U svakom slučaju, priznajem da nisam majstoričava :) Ali imam drugare gimnazijalce koji i te kako jesu!
Mislim da je ovo najgora istina na svakom tehnickom fakultetu...
Sve je to mnogo fino ako na faks dođeš sa željom da završiš kao neki inženjer i štancaš šeme, kola, mašine i ostale skalamerije. Mnogo je druga priča kad dođeš na faks da izučiš "nauku", što ič nije nebitna stvar. Po meni, ako neko zna nešto da sklepa on je majstor, alal mu zanat, al nije neko ko može da se smatra čovekom od nauke koja se izučava na cenjenim nam fakultetima. Gimnazijalac vs Tehničar mnogo ima tu diskusije, nije samo ovo ovde. Gimnazijalci imaju mnogo više prednosti (pogotovu oni posebni, da se ne izrazim i "specijalni") što se te naučne strane tiče, ali većina njih nikad tamo i ne završi kako valja. Gomila ili ostane na faksu zbog visokog proseka (čuli smo već kojim delom tela se to stiče) i postanu
šugavi i nadmeni asistenti sa kravatama koji u 70% slučajeva pojma nemaju o čemu pričaju. Ti ljudi nisu ono čemu treba da se teži, naravno. Ima i tehničara koji zaglave na faksu ali oni u glavnom važe za one careve predavače i njihova predavanja su u glavnom dosta posećena, zabavna i izuzetno poučna. Retki su, ali zato i najvrednii, oni slučajevi gde gimnazijalci završe kako valja, tu već svašta može da nastane od široke faune...
Kako god, misljena sam da posle prve godine, za fakultet vise nije ni bitno da li je neko zavrsio gimnaziju ili tehnicku skolu. Ono sto je najbitnije jeste da li zaista volis to sto ucis, ili jos uvek pokusavas da naucis da volis predmete koje polazes... Jer, osim izuzetaka, velike razlike na kraju pete godine izmedju gimnazijalca i tehnicara ne postoje, osim toga sto su gimnazijalci kulturno obrazovaniji i svestraniji, tj. lakse se snadju u vecem drustvu i mogu da komentarisu razlicite svetske romane, geografske i bioloske fenomene kao i istorijske cinjenice. (Napominjem da ima izuzetaka sa obe strane)
Ono sto je bitnije je -
"a sta posle?!" Velikih para od tranzistora, elektricnih kola i dioda nema. Gledano na moju generaciju, oni koji su voleli to sto su ucili - prvo su se mucili da zaista "ispeku zanat" i najzad nauce nesto korisno. Sada rade u firmama kao programeri. Sa druge strane, mi koji smo ucili da volimo ono sto smo polagali, posle smo nastavili da ucimo malo nesto drugacije i sada radimo organizacione poslove na razlicitim marketing ili tehnickim projektima po Srbiji i svetu.
Dakle gola devojka ili potenciometar? Ja bih iz drugog ugla pitao: kravata i MS Office ili patike i debugger - pa ko sta vise voli, zna i u cemu uziva...
Marko Ivanovic,
ponosni gimnazijalac iz Bore,
ex clan urednistva Elefa,
MSc. Global Innovation Management, UK
SAP Customer Engagement - Nemacka
A potpredsednik u EESTEC-u??? ;D
prilikom bih hteo da se zahvalim pojedinim profesorima iz srednje, da nisu bili zadrti i bandoglavi smarači koji znaju smo ono za šta su završili školu ja bih sad bio isti kao oni.
Malo si se zeznuo u drugom delu, ako na primer sedneš i napraviš sistem za automatsko parkiranje automobila za "tranzistore, električna kola i diode" možeš da uzmeš sasvim dovoljno para da narednih 5-6 godina ne radiš ništa i još kusur da ti ostane, taj primer mi je sad prvi pao na pamet sigurno postoji nešto sa većom zaradom.
Što sam duže na Elektronskom sve mi se više čini da programeri ne veruju da postoji svet hardvera :)
Većina ljudi dođe u gimnaziju
Većina ljudi dođe u gimnaziju neznajući šta će dalje da rade sa sobom, pa onda ide i to "daj da učim sve što mogu, ko zna kad će da mi zatreba". Što većina radi, obično nije ono najbolje. Ne znači da ne postoje gimnazijalci koji znaju šta hoće da rade i koncentrišu se samo na predmete koji ih zanimaju. Tu onda priča o ravnopravnosti svih predmeta u gimnazijama pada u vodu.
Svet hardvera postoji, i realan je, ali "programerima" previše daleko da bi ga videli od svoje veličine. Nemoj da misliš da je neko programer samo zato što kucka PHP i ima
kintu u džepu od toga.
P.S. Jebeni komšija i njegov nestabilni wireless signal :)
@ Gile: Nemoj da posežeš za pištoljem, ali opšta kultura onih gimnazijalaca koji su zaista nešto učili je evidentna. Bar što se mene tiče, više puta sam bio ponosan na sebe što sam znao da objasnim neke pojave u društvu vezujući ih za istorijske činjenice u trenucima u kojima mi je "pokazivanje znanja" bilo najpotrebnije. I sada kažem, Katice (istoričarka iz Bore), hvala Vam!
A što se parkinga tiče, neka ti je srećno! Zaista bih se radovao kada bi ti biznis uspeo. Ali ne verujem da ćeš tranzistore i diode upotrebljavati jer bi ti produkt bio glomazan i neefikasan u poređenju sa "novim" tehnologijama mikročipova i mikromemorija. A i kada napraviš prototip, neće se on valjda sam od sebe
prodavati, treba puno da se preznojiš da bi ti ostao kusur. Javi mi kako ti ide.
Pozdrav od nešto starijeg kolege,
Marko Ivanović
PS
Izdrži još malo, srediću ti papire za sigurnu kuću do kraja nedelje pa više nećeš morati da braniš gimazijalce.
Inace za mene nema vise nade...ni sigurna kuca vise nije sigurna...
Bitnije je koji se smer upise posle! :D
Na zalost postoje odredjene predrasude iz proslosti o srednjim "ne-gimnazijama" skolama i ucenicima istih koje su jos prisutne.
Sto pre studenti prevazidju takva shvatanja time ce studiranje na Elektronskom (koliko god ono trajalo :D ) biti lagodnije za sve studente.
Kultura i svestranost zavisi od individue, a ne od srednje skole u koju je isao.
Cinjenica i dalje stoji da su gimnazijalci uglavnom pokretaci ovakvih podela.
