Kako neko da privuče pažnju napisanim tekstom? Ovo je samo pokušaj. Resavska škola još uvek je u modi. Da se znanje ne može kupiti u Srbiji je odavno samo izreka. Tome doprinose i studenti i profesori (asistenti).

Januarski ispitni rok! Za neke je to prvi, za neke ko zna koji ispitni rok. Svejedno. Ovaj tekst će svakome dobro da dođe. Svako će moći da ga tumači na svoj način. Profesori koji ga pročitaju moći će da budu "opasniji", a studenti veštiji i oprezniji ili će odlučiti ipak da se okrenu znanju. Sami birate.

Dakle, ovde će biti reči o tehnikama prepisivanja (iz mog ugla). Prvo o onim "starim" tehnikama. Jedna od tih tehnika je "došaptavanje". Ako je kolega u nevolji i fali mu još "jedno" pitanje za prolaz … Fora je u tome da ova, kako mi se čini najstarija tehnika, prolazi samo u slučajevima gluvoće ili popustljivosti nadležnog asistenta (profesora). Pisanje po klupi, zidu, tabli… je još jedna pouzdana tehnika prepisivanja, ali ne prolazi kada sami ne birate mesto! Zaslužne za revoluciju varanja na fakultetu svakako su "puškice" (koje sigurno nije izmislila naša generacija)! Ranije su studenti praveći puškice mogli i da nauče nešto usput. A sada, dovoljno je otići u skriptarnicu na vašem fakultetu (svaka čast izuzecima ili žao mi je što nije na vašem faksu isto) i reći: "Hoću puškice iz tog i tog predmeta"! Paradoks! Još sad je zima, pa treba obući što više stvari (sa što više džepova)! Ju-hu!

Da sam još uvek "zelen" za prepisivanje shvatio sam kada sam pre dve godine video kako kolega sa jednog drugog faksa pravi "rolnice". To je za mene bilo genijalno otkriće. Uvek kolege mogu da sarađuju  na ispitu pa da jedan drugom dodaju papirić (puškicu, rolnicu). Ne znam kako bih to nazvao ili je svrstao u neku od prethodnih tehnika. (Ne)vidljivi tekst tehnika -  sve što je potrebno je ispisati tekst na jednom listu papira, a preko njega istovremeno imati drugi. To već ne može svako :) Još jedna genijalna, ali u poslednje vreme retko korišćena tehnika je "pomoćna fioka". Lako se montira na donjoj strani klupe i izvlači ka korisniku.

Tehnikama prepisivanja nikad kraja. Uh! Ne treba zaboraviti da ako se ispit radi u ispitnoj svesci uvek može da se u njoj ispiše nešto i pre ispita. E sad, kome se rizik isplati… Za tehničke fakultete stara fora "Je l’ mogu da pozajmim digitron od kolege?" skoro uvek prolazi. A u digitronu odgovori na pitanja i(li) rešeni zadaci. A kako tehnika napreduje ne treba trošiti reči kakvih sve digitrona danas ima. Tehniku "kalkulator" svrstao bih negde između, pošto tehnike prepisivanja delim na “stare” i “nove”. Slične fore se izvode uz pomoć olovke, papirnatih maramica itd.

"Nove" tehnike prepisivanja! Poslednjih godina, pojavom mobilnih telefona, zatim studentskih "bubica" i ko zna čega još (čuo sam za neku olovku s kamerom) napravio se prostor za nove vidove prepisivanja. Osim iznajmljivanja "bubica" koje koriste prilikom polaganja ispita, u poslednje vreme hit je kupovina seminarskih, maturskih i diplomskih radova putem Interneta (ili nekim drugim putem). Zašto bi elektronac gubio vreme i prevodio "neku glupost", kad može lepo da plati da mu neko drugi to uradi? Zašto bi arhitekta crtao grafički kad može to neko drugi umesto njega? Naravno, sve za lovu ;) Znanje se ne može kupiti! A da srednjoškolci ne zaostaju za studentima pokazuje i to da se na internetu mogu naći prepričane lektire. Nisu oni ludi ko mi, pa da ih čitaju :)

Iako stalno tekst privodim kraju uvek se setim da sam zaboravio da pomenem još jednu taktiku za prepisivanje. Ili mi neko da novu ideju :) Zato, drage kolege, poštovani čitaoci, ostavljam na vama da ukoliko se setite neke nove taktike napišete dole kao komentar.

Profesori i dekani dovijaju se na razne načine da dolijaju "prevarantima". Tako neki fakulteti imaju ne samo aparate koji ometaju rad mobilnih telefona, već i one koji detektuju bubicu. I ko će koga da nadmudri? Dokle tako? Kada će neko da nam ponudi znanje? Kada ćemo to znanje moći da prihvatimo?