Internet servisi za društveno umrežavanje su sajtovi čiji je cilj kreiranje Internet zajednica ljudi koji imaju zajednička interesovanja i aktivnosti, ili koji su zainteresovani za istraživanje interesovanja i aktivnosti drugih. Na ovim sajtovima korisnici se druže, prave svoje profile, dodaju prijatelje, učlanjuju se u grupe, sve u svemu - zabavno provode vreme. Facebook je trenutno najpopularnija mreža u Srbiji, sa preko sto hiljada korisnika. MySpace je druga po popularnosti društvena mreža u Srbiji, ali prva u svetu.

Facebook je sajt za društveno umrežavanje gde korisnici mogu da se pridružuju grupama, dodaju prijatelje, šalju im poruke, kao i da menjaju svoj profil, pri čemu se izveštaj o promenama šalje listi prijatelja. Facebook je u vlasništvu firme Facebook Inc i osnovao ga je Mark Zukerberg, dok je studirao na Univerzitetu Harvard. Iako je sajt besplatno dostupan korisnicima, Facebook ostvaruje zaradu reklamiranjem, pre svega zahvaljujući reklamama u obliku banera. Mikrosoft je Facebook-ov ekskluzivni partner za reklamiranje preko banera, što znači da Facebook može da prikazuje samo one reklame koje se nalaze u Mikrosoft-ovom registru reklama.

Facebook se često poredi sa Internet društvenom mrežom MySpace, ali jedina bitna razlika između ova dva web sajta je nivo ličnih podešavanja. MySpace omogućava korisnicima da ukrašavaju svoje profile koristeći HTML i CSS tehnologije, dok Facebook omogućava samo dodavanje običnog teksta.

MySpace nudi kreiranje mreže prijatelja, lične profile, blog, grupa, slanje fotografija, muzike i videa. Sedište MySpace-a se nalazi na Beverli Hilsu, a vlasnik je News Corporation. MySpace ima više od 110 miliona korisnika širom sveta, pri čemu je najveći broj korisnika skoncentrisan na području Sjedinjenih Američkih Država. MySpace nalog otvara 230 000 korisnika dnevno.

Second Life je društvena mreža koja je konceptualno dosta drugačija od prve dve, ali koja upravo zbog toga nudi daleko veće mogućnosti u domenu svog razvoja i korisničke interakcije. Last.fm je društvena mreža malo drugačije osnove, jer je fokusirana na interakciju korisnika u kontekstu muzike koje slušaju, kako online sa samog sajta, tako i na svom računaru. Pored ovih mreža, dosta zastupljene u svetu su i Tagged, Orkut, MSN Live Spaces, Habbo i mnoge druge. Procenjuje se da trenutno postoji oko 200 sajtova za društveno umrežavanje.

Društvene mreže su postale izuzetno popularni servisi, privlačeći milione, pa i stotine miliona korisnika. Ova popularnost je došla dobrim delom i zbog samog koncepta društvenih mreža, koji se bazira na Web 2.0 tehnologiji, a koji korisnike stavlja u centar zbivanja, omogućavajući im da oni budu ti koji će kreirati sadržaj na Internetu i ponuditi ga drugim korisnicima.

Društvene mreže imaju i određene nedostatke. Prvi je redundantnost podataka koja se javlja kada jedan korisnik kreira profil na dve ili više društvenih mreža. Sa višestrukim profilom, dolazi i višestruka lista (istih) prijatelja, kao i svih drugih sadržaja. Drugi nedostatak je činjenica da je korišćenje društvenih mreža najčešće slabo povezano sa surfovanjem i pretraživanjem drugih Internet sadržaja. U sadašnjim društvenim mrežama, interakcija ovog tipa se svodi na postavljanje linkova na određene sajtove, ili multimedijalne sadržaje.

Imajući navedene nedostatke u vidu, može se naslutiti u kom pravcu će se razvoj društvenih mreža kretati. Može se očekivati da društvene mreže dobiju još više na težini, i na taj način postanu (ako to već nisu) sastavni deo svakodnevnog života većine ljudi na planeti.


Ovaj tekst je urađen na osnovu diplomskog rada Miloša Boškovića, te mu se ovom prilikom zahvaljujem.