Litijum-Jon (Lithium-Ion) tehnologija je prisutna od 1991. godine kada je Sony predstavio prvu Li-Ion bateriju na tržištu. Prva kompanija koja je proizvela notebook računar koji koristi ovu tehnologiju je Toshiba, 1993. godine. Od tada je ova tehnologija postala standard u oblasti prenosnih računara, PDA uređaja i mobilnih telefona, gde je manja težina baterije od izuzetne važnosti. Ova tehnologija konstantno napreduje, i svedoci smo da se svakih šest meseci na tržištu pojavljuje naprednija vrsta Li-Ion baterije. Litijum-jonske baterije imaju jedan od najboljih odnosa energetskog kapaciteta u odnosu na težinu. Pored ove prednosti Li-Ion baterije, tu je i relativno mali pad kapaciteta baterije u uslovima nekorišćenja. Tako tipična Li-Ion baterija (koja se ne koristi) izgubi oko 5% svog kapaciteta mesečno, za razliku od NiMH i NiCD baterija koje gube 30% odnosno 20% mesečno. Naprednija, ali i znatno skuplja vrsta baterija od Li-Ion je Litijum polimer ćelija (Lithium Polymer Cell).  

Poslednjih par meseci u žiži interesovanja javnosti svakako je pokretanje LHC-a – najvećeg i najkompleksnijeg akceleratora čestica koji je rezultat višegodišnjeg rada ogromnog broja ljudi ali i posledice će ili neće doći do pravljenja crne rupe i samim tim do Smaka sveta...... pa nismo želeli da lupamo glavu već smo u pomoć pozvali nekog ko je kompetentan za tu oblast i ko bi mogao da nam objasni da li razloga za paniku ima ili nema. Pred vama je tekst Milana Miloševica ( www.mmilan.com ), apsolventa fizike, člana Astronomskog društva „Alpha“ iz Niša, koji je za naš magazin objasnio sve stvari koje bi trebalo znati o LHC-u.

 

Sigurno ste čuli da se ovih dana održavala e-tvrđava i zapitali ste se šta je to? To je dešavanje koje se održalo u rovovima tvrđave, mesto pod otvorenim nebom u kojem se do sada nije održalo nijedno kulturno dešavanje što je i bio jedan od razloga zbog kojeg su se organizatori odlučili upravo za ovu lokaciju - prelep prostor oivičen visokim monumentalnim zidinama koje predstavljaju prošlost staru više vekova. Pokušano je da se za kratko vreme tvrđava pretvori u mesto modernih tehnologija i komunikacija. Upravo ovaj otvoreni prostor dao je posetiocima osećaj slobode, što je i ideja ovog projekta – open source.

 

Google je danas postao centar pažnje i glavna IT vest na internetu objavom svog web browser-a.

Besplatan browser, Chrome, dostupan je za preuzimanje u preko 100 zemalja na kompjuterima koje pokreće Windows (XP i Vista). Oni sa operativnim sistemima OS X i Linux će morati još malo da sačekaju jer se još uvek radi na njihovim verzijama.

 

Pred žestokim naletom digitalne tehnologije analogna tehnologija je u nekim delovima gotovo utihnula. Međutim “pametni i knjiški“ ljudi su uspeli da neke stvari sačuvaju od izumiranja pa čak i da im vrate stari sjaj.

Mnoge analogne radio stanice su izumrle ali su se mnoge INTERNET radio stanice rodile tako da je natalitet višestruko premašio mortalitet. Na internetu danas ima preko 24000 registrovanih radio stanica a od toga oko 600 samo na prostorima exYU.