Ako nešto može da pođe naopako poći će naopako - Marfijev zakon, jedina zakonitost koja na elektroniku utiče više od Omovog zakona. Postoje neke stvari koje su se sigurno desile svima koji se bave elektronikom, bez obzira na sve pripreme i teorijsko znanje ovo još uvek nije zaobišlo nikog ko se uhvatio za lemilicu. Ko se ne prepozna u manje od osam opisanih događja, taj se verovatno nije bavio elektronikom dovoljno dugo, a onaj ko se smori na pola teksta jer ništa ne kapira je verovatno završio gimnaziju. Stavke sam poređao po nekom redosledu kojim se najverovatnije dešavaju u praksi.   

1. Spaljivanje komponenti

Prvo šta će svaki elektronac početnik da uradi je da napravi nešto šta svetli. Verovatno psiholozi imaju objašnjenje zašto ali to sada nije bitno, dešava se i amin. Prvi uspešni pokušaj povezivanja sijalice od baterijske lampe se završava tako što budući električar dodaje bateriju po bateriju da vidi koliko jako sijalica može da svetli dok ona ne pregori od muke. Budući elektroničari preskaču tu banderašku igračku sa sijalicama i odmah pokušavaju da povežu diodu. Pošto dioda ima kratke noge najlakše je povezati je na bateriju od 9 volti, što znači da će da svetli skoro dve sekunde pre nego što se zauvek ugasi. Posle nekoliko eksperimenata gorenje komponenti obično postaje retkost, osim kod totlanih duduka koji uglavnom batale elektroniku i uvuku se u neku školu da decu uče pogrešno, nadajući se da neće da nalete na nekog ko će da im vadi dušu pitanjima na koja nemaju odgovore.

 

2. Topljenje komponenti

Kad se budući elektronac po prvi put u životu dokopa lemilice, pokušaće da rasturi nešto. Malo zbog toga što još uvek ne zna da napravi ništa, a više zbog toga što se još nije rodio taj koji majstorisanje nije započeo rasturanjem nečeg što je možda i bilo ispravno. Dok ne stekne osećaj za rad sa lemilicom držaće je na pločici sve dok bakar ne počne da se odlepljuje sa vitroplasta. Kasnije se rezultati lemljenja popravljaju ali se greške ipak dešavaju. Od svih komponenti tranzistori najčeće budu istopljeni, jer početniku nije zgodno da odlemljuje malu prokletinju koja se sa tri noge drži za pločicu i ne pušta nikako. Pošto je poznato da tranzistori ne trpe visoku temperaturu devet od deset elekronaca će da ih drži kleštima dok ih odlemljuje i cima gore-dole ne bi li ih otkačili. Tranzistor će posle dovoljno vremena da se rastopi od toplote i u kleštima ostaje samo kućište, a nožice i dalje na ploči. To važi za devet od deset elektronaca, a onaj deseti neće da pridržava tranzistor kleštima nego pincetom što ne menja mnogo krajnji rezultat rada.


3.    Topljenje pločice

Posle dovoljno zezanja sa uređajima koje je napravio neko drugi, elektronac će pokušati da napravi svoj. Za tako nešto je potrebna štampana ploča koja može da zada dosta muke ali kad se jednom uđe u štos svaka sledeća se pravi sve lakše. Kod pravljenja pločice postoji mnogo načina da se sve upropasti. Najčešće zbog lošeg flomastera kiselina iza sebe ostavi samo komad izlolatora sa tragovima bakra na nekoliko mesta. Oni napredniji pokušaju da koriste termo foliju pa peglom odlepe bakar sa ploče ili ne podebljaju tanke linije pa se sve istopi. Sve ove greške se prevazilaze posle nekoliko uspešnih pločica, jedino nervozni ljudi čak i posle višedecenijskog iskustva imaju šanse da naprave štetu, pošto je potrebno neko vreme dok hemija počne da radi svoje, a živčani elektronac ne može da sedi i čeka nego ode da uradi nešto drugo i onda se naravno vrati taman toliko kasno da vidi da mora da crta novu pločicu, što ga dodatno iznervira.

 

4. Naopake pločice

Pošto je konačno savladao umetnost pravljenja pločica i polomio dve-tri burgije dok je izbušio rupe za elemente, elektronac shvata da otpornici i kondenzatori mogu da se zaleme bez problema jer može da ih okrene kako hoće ali se integrisana kola nikako ne uklapaju, dok tranzistore nekako i može da uglavi uz krivljenje nožica. Tad konačno shvata da je pločicu napravio kao da će na nju da montira SMD komponente pa je sve naopako i da mora da pravi novu. Oni kojima se ovo jednom desilo uglavnom ne ponavljaju grešku, a onima kojima se nije dešavalo je asistent desetak minuta objašnjavao za šta služi funkcija "mirror" u Protelu i opet im nije bilo jasno.

5.    Pogrešno povezano napajanje

Ovo sam stavio na peto mesto mada je možda trebalo da bude na prvom pošto se verovatno najčešće dešava. Nnekad zato što su plus i minus žice iste boje, nekad zbog ispravljača koji ima ono dugme za podešavanje polariteta i koje je uvek podešeno suprotno od onog šta nam treba. Naopako povezano napajanje nekad može da napravi štetu, a nekad i ne. Najbitnije kod naopako povezanog napajanja je to što ga ljudi skoro uvek poslednje provere. Prvo razleme i zaleme četrdesetopinsko integrisano kolo pa im tek onda padne na pamet da bi možda trebalo da obrnu napajanje.

 

6.    Elektrolitski kondenzator

Sećate se kad sam malo iznad napisao da otpornici i kondenzatori mogu da se okreću kako vam je volja? E, oni veliki kondenzatori što liče na bojler ne mogu. Kad se povežu naopako imaju običaj da se naduju i da ispuštaju dim, pa da eksplodiraju ili da prvo eksplodiraju pa onda ispuste dim. Nikad se ne zna. U svakom slučaju elektronac će pre ili kasnije da se zezne i okrene ga naopako. Marfi obično uredi da kondenzator eksplodira samo ako je onaj ko ga je namestio pospan k'o student, umoran i uređaj isprobava u tri ujutru u potpunoj tišini. Nekima ovo postane zabavno pa počnu da uništavaju kondenzatore i kače snimke na youtube, kog zanima kako to izgleda neka kuca u pretragu "electrolytic capacitor explosion ".

 

7. Grejanje komponenti

Kad se komponenta poveže na neki napon kroz nju protiče struja, pa zbog struje i napona komponenta počinje da se greje. Postoji cela nauka o grejanju i hlađenju komponenti, formule, dijagrami, zavisnosti od površine, materijala, strujanja vazduha i ko zna čega još. Za kućne majstorije je sve to svedeno u jednu kratku i jasnu zakonitost: ako je komponenta dovoljno hladna da možeš da je držiš prstima znači da neće pregoreti. Za ručno proveravanje grejanja je potrebno da se uređaj uključi i radi dovoljno dugo da delovi dostignu maksimalnu temperaturu. Problem nastaje kad ta maksimalna temperatura bude daleko od 60-65 stepeni koje ljudska koža smatra za podnošljive i u tom slučaju mogu samo da predložim onima koji sviraju gitaru ili violinu da komponente pipaju desnom rukom jer im izgoreni prsti na levoj nisu ni malo korisni.

 

8. Hladnjaci

Posle roštiljanja prstiju na pregrejanoj komponenti red bi bio da se preterano grejanje eliminiše. Ako petljanje sa jačinom struje u kolu ne pomogne onda se stavlja hladnjak. Hladnjaci mogu da se kupe u prodavnici, naprave od aluminijumskih profila ili u ekstremnoj varijanti od saobraćajnog znaka. Zajednička stvar za sve njih je da dobro provode temperaturu i struju. Pošto prilično mali procenat ljudi stavlja liskunske podloške ovaj deo o dobrom provođenju struje zna da napravi zabavu. Koristeći se pravilom navedenim u delu o grejanju komponenti elektronac počinje da pipa sve komponente i proverava da li se greju, naravno dok je sve pod naponom pošto je dovoljno spretan da ne dodirne nožice elemenata. Otpornik - 'ladan, tranzistor - 'ladan, drugi otpornik - i on isto, hladnjak od trijaka - 'ladan, ali pod naponom! Tata spalio Đenku. Sva sreća pa se skoro niko ne zeza sa naponima od preko 230V, inače bi na groblju mogli da otvore poseban deo za elektronce početnike.

 

9. Pražnjenje ekrana

Ekran je vrlo zabavna stvar, dok radi radi, a kad crkne prava zabava tek počinje. Ne poznajem nikog ko barem jednom nije poželeo da razlupa ekran. Pre ili kasnije će biti potrebno da se neki ekran skine, nebitno da li zbog popravke ili razbijanja. U svakom slučaju, da bi se skinuo CRT ekran treba otkačiti onaj smešni okrugli priključak sa gornje strane. Jedino šta može da malo pokvari planove je što je ispod izolacije jedno 25kV koji mogu da ostanu zatvoreni u ekranu dosta dugo posle isključivanja, a jedva čekaju da izađu napolje. Ako onaj ko bi da skine ekran prvo isprazni taj elektricitet, skidanje je bezopasno. Ali pošto elektronci početnici ili nemaju pojma koliki je napon na kaskadi ili misle da je napon nestao kada su isključili TV, obavezno sledi strujni udar koji još uvek nisam isprobao na sebi ali oni koji jesu kažu da može da se poredi sa time kad te magare ritne u ruku.

 

10. Osigurači

Ovo sam stavio na poslednje mesto jer to nije stvar koja se dešava samo početnicima. Koga je ovo zlo zaobišlo neka ide da uplati loto, dobiće pare sigurno. Teorija kaže da su osigurači elementi električnog kola koji u slučaju previše jake struje pregore prvi, pre nego što se neki drugi deo ošteti. Ta definija je potpuno tačna ako osigurač zamišljate kao parče crne plastike iz kog vire tri nožice ili parče metala koje podseća na šešir, a ako osigurač zamišljate kao izolatorsku cevčicu u kojoj je tanka metalna žica onda definiciju treba izmeniti u ovako nešto: "osigurač je element električnog kola koji bez obzira na sve proračune i kvalitet istog u slučaju previše jake struje pregoreva drugi, odmah posle tranzistora". Naravno ovo ne važi za 2n3094 i ostale tranzistore koje u radnjama daju umesto kusura, kad nemaju dva dinara sitno. Verovatnoća da će tranzistor da izgori pre osigurača je srazmerno proporcionalna ceni i lakoći pronalaženja odgovarajućeg tranzistora.