Nostalgija i ljubav prema časopisima me je dovela do prvog broja jednog veoma cenjenog časopisa, iz daleke nam 1984. godine (Sveta Kompjutera). Nakon slatkog čitanja časopisa od korice do korice, sa blagim osmehom na licu zamislio sam sebe u to vreme. Kao u filmovima o putovanju kroz vreme i ja sam uz sebe poneo nešto od današnje tehnike, kako bih se pravio važan. Pitanja kojim se bavio tadašnji časopis se odnose više na objašnjena nepoznatih pojmova kao što je, na primer, veštačka inteligencija, a manje opisom igrica, analizom sajtova (koji nisu ni postojali) i poredjenjem giganata. Zanimljiva se pretpostavka provukla kroz tekst o budućnosti: Japan će do 2000. godine voditi glavnu reč na kompjuterskoj sceni (što se i obistinilo).
Iz većine članaka, stekao sam utisak da su mnogi naši ljudi pokazali izvesnu dozu straha prema PC-u. Ti članci u mnogome pomažu organizacijama koje su zadužene za prekvalifikaciju radne snage. Mlade korisnike računara je dosta zabrinula i činjenica da računari mogu da pogreše, pa je obradjena stručna tema prema kojoj se računarima može verovati.

Borba protiv piraterije je i u to vreme bila najveća muka softverskih firmi, prvenstveno zbog nedorečenih zakona. Pa je Portugalija navedena kao država u kojoj je najviše rasprostranjen ovaj „organizovani kriminal“.

Od igara je sa entuzijazmom objašnjena „igra koja nagradjuje“, danas poznata kao Pinball. Dok se na tržištu sa nestrpljenjem očekuje izlazak diskete memorije 1,6 Mb, zatim integrisano kolo sa memorijskim čipom kapaciteta 1Mbit firme IBM i novi model Commodore. Na drugoj strani je iznet Bukvar za one koji se tek upoznaju sa kompjuterom pod nazivom „Kompjuterski Žargon“.  Pod nepoznatim pojmovima u njemu su ubačeni termini kao što su: interfejs, čip, mikroprocesor, bufer, bus i mnogo toga.

Ipak, razočaran što ljudi koji su pisali ove članke '84. godine nisu sada pored mene da zajedno diskutujemo o izuzetnom tehničkom napredku poslednjih decenija i smejemo se tadašnjim razmišljanjima, rešio sam da se vratim u sadašnjost. Možda je ta potreba da se vratim toliko brzo bila fiziološke prirode, jer sam tokom svog sanjarenja prespavao ručak.